Neki nezanimljivi događaji koje nam najstariji član porodice prepričava iznova i iznova dok nam ne uđe pod kožu. Kasnije, kada dobro savladamo materiju, možemo da ga dopunjavamo kada priča.
Deda: Jesam ti ja pričo sine kada sam išao peške za Mokrin da sviram na svadbi. Šest sati hodanja, a harmonika teška 20 kila. Šetam ja tako, pevam, kad odjednom ide neko prema meni, neki čoek. Ja viknuh "Ko je to?", znaš kako je, nema nikoga, možda je razbojnik, možda je utvara. Kad ono priđe bliže, to moj drug iz škole Stevo, sedeli smo zajedno do trećeg razreda, i onda se njegovi odselili, to je bilo negde u junu 45e. I tako se mi izgrlismo, izljubismo, ispričasmo i reče mi da ide na njivu i tu se rastasmo.
Ja: Oženio je ciganku, to si zaboravio
Deda: Da, umalo zaboravih, oženi ciganku crnu kao ugalj. Ne misli on kakva će mu deca biti, i eto, sve troje garavi. Tako mu i treba, ukrsti mu se loza sa ciganskom.....khkhm, a jesam ja tebi pričao kada sam išao u Sloveniju na skijanje?
Ja: Ono kada si polomio ruku? To nisi pričao.....u skorije vreme......
Deda: I tako ti ja pođem u Sloveniju vozom, magla je bila, sećam se......
Definisao sam jednog dedu. A ovaj drugi priča o jebačini na pokošenom žitu i kako je bio prvi roker u gradu. Al jbg on se ne uklapa u defku. :)
+ Mada neki imamo i kul dede koje pričaju o fudbalu, Partizanu i Marksu.