Osećaj koji te spopadne u trenutcima samoće. Sedneš malo na komp, kreneš da listaš defke i onda neki manijak, napiše tricet i neku rečenicu o tome kako ga je devojka ostavila, a on uboga sirotinja i sam na ovom svetu. E tada hteo ne hteo, sjebu te sećanja. Čak i ako si se juče ispilio i najduža veza ti je trajala koliko i rukovanje, stignete te neki bedak da si ostavljen i izneveren. Tada možeš da pričaš gluposti i baljezgaš, sve ti je oprošteno jer si u depresiji. Inače najpogodniji trenutak da se postane alkoholičar, jebiga nije do tebe.
Bolest od koje u poslednje vreme boluju sve domaće ženske poznate ličnosti.
Naravno, često ponavljanje reči dovodi do obezvređivanja iste i onih koji zapravo "boluju" od nje.
- Gospođice Nikolić, niste dugo izdali novi album. Zbog čega je to, kakav vam je privatni život?
- Nažalost, sad sam u stanju teške depresije. Oni kontroverzni biznismeni vole svakakve sado-mazo igrarije. Sinoć sam bila bičevana seksualnim bičem u Crnogorskom primorju.
- Znači, seksualni život vam je na nivou.
- :da kucnem u drvo:
------------------------- Gospođo Meljičenko, udali ste se za ruskog tajkuna. Pretpostavljam da vam je to život iz snova?
- Šta da vam kažem? Moguće je da bi svaka žena poželela. Ali, ja sam u stanju hronične depresije. Onom mom se ne diže...novi kredit da kupi još jedno ostrvo.
- Zaista, žena vašeg obrazovnog profila nije zaslužila takvo nepoštovanje!
- I ja kažem. Treba da bude srećan kao kuče što sam pošla za njega.-----------------------
- Predivna Natašo Bekvalac, javnost saznaje da imate poteškoća u privatnom životu. Da li je to istina?
- Nažalost, razvod braka je neminovam. Mislim da osoba moje inteligencije i obrazovanja nije zaslužila sve ovo.
- Znajte da je javnost na vašoj strani!
- Hvala, to mi puno znači. Posebno u ovim mometima depresije u koju sam upala. Ali...naći ću ja drugog rasplodnog bika da rasplamsa moj seksualni žar!
Špilja za sjebanost.
Na tebi je, da li ćeš iz nje izaći kao obična krvopija - šišmiš ili kao Betman.
Ili možda nećeš ni izaći.
Kad tukson, tukidid, močuga, slavina, racku neće da radi svoj posao. Jednostavno NE IDE. Džaba sva ta pomagala, plave tablete i to. NEĆE!
- Ček, ustani, ne mogu.
- Šta je bilo sad?
- Neće.
- Šta neće?
- Neće, upao mi je mali u depresiju, ne znam kako da mu pomognem..
- Molim?
- Izvini, nije problem u tebi, u meni je. Vidiš ekstra si ti riba, ali nije to to. Ajd idi sad da mogu da gledam tekmu.
Bolest modernog doba.Obično se javlja zbog nemogućnosti pojedinca da ostvari neki svoj zacrtani cilj (udaja,doktorat,kuća na Dedinju itd.)
U pola 3 ujutru u polu praznoj diskoteci u nekoj zabacenoj selendri,momak u dresu Radnickog iz Nisa sedi za sankom i ispija jos jednu casu najjeftinije votke.Prilazi mu devojka koja misli da bi on mogao biti boem koji pati zbog ljubavi ili neceg slicnog i pruza mu ruku: Cao,ja sam Marija.Tiho joj odgovara i ne pogledavsi je: Dejan.
Marija: Pa Dejane,sta radis ovde ovako kasno?
Dejan: Cale me isterao iz kuce,nemam gde da spavam,pa polako pijem ovu votku jer nemam love da narucim novu.
Marija: Pa dobro nije valjda sve tako crno.Verovatno imas dobar posao
Dejan: Ma da, utovarujem ugalj.Doduse zaboravio sam.Najurili su me jutros zato sto sam udario poslovodju lopatom.Bezveze.
Marija: Tako lep momak,mora da imas srece u ljubavi?
Dejan: Apsolutno,vole me devojke k'o mater ludu kcer.
Marija: Pa ti se jos dobro i drzis za nekog kome u zivotu nista ne ide od ruke.
Dejan: To ti samo mislis,cim zavrsimo ovaj razgovor idem da se obesim.
Zivot u Srbiji.
Depresija je veliki čovekov neprijatelj. Toliki da, kada nagrize dušu i telo svoje žrtve, može prouzrokovati efekte koji od normalne osobe počnu praviti "malog ludaka", koji u takvom "bunilu" preispituje sebe i svemu traži razloge, postavlja pitanja i na njih traži odgovore.
Mrak sobe narušava jedino ulična svetiljka. Njeni žuti zraci, probijeni kroz mali jednokrilni prozor, dosežu do naspramnog zida na kome je stari časovnik, čiji otkucaji tako glasno remete bolnu tišinu. On ih sluša, ležeći u fetusnom položaju na svom rasklopljenom kauču i čini mu se da će tako ostati čitavu večnost, da nema više svrhe živeti. Ipak, poslednjim atomima volje, podiže glavu, pogled lenjo baca ka časovniku i gotovo nečujno prevali preko suvih usana: "Ponoć je, kazaljke su se poklopile, možda misli na mene."
