Tokom devedesetih, česta vrsta goriva koju ste mogli kupiti od švercera i uličnih prodavaca, inače obično pripadnika ugrožene nacionalne manjine (često od milošte nazvanih Šeik).
- Komšo, ja doš'o po infuziju za auto. Jel' imaš onaj crveni benzin?
- Ima, kume, kako kod mene nešto da nema? Juče doš'o iz Bugarsku, taze doterao, da viš' samo kako je šukar!
- Nego, šta ti je u ovim burićima?
- Piše, b'e, kume lepo "NAVTA". Za svaki slučaj sam dodao i "dizel", da se ne zabunu ljudi.
- Aaaaa! A jel' te nisu učili da ne mešaš ćirilicu i latinicu?
- Kume, ne vređaj, ja pošteno švercujem i ništa tu nisam pomešao sa gorivi, ćist bemzin, ćista navta!
Inače, tada sam živeo u delu grada gde ih dosta ima, pa sam imao prilike često da gledam ovaj natpis. Priznajem da nisam iz prve skapirao šta u stvari piše :)
Crveni po legendi- najkvalitetniji. :)
+