Pesmice koje smišljaju đaci na času kao rezultat velike dokolice nastale dosadnim i monotonim glasom profesora (odnosno profesorke).
"Profesor kenja,velike mu oči,
O,fizičare,u reku nam skoči.
Sa mosta se baci u Dunav plavi
Nemoj više da sediš nam na glavi."
I evo jedne neshvaćene umetničke:"Električno polje,električno polje.
O,biće valjda bolje
Kad završi se smorni čas ovaj
Ah,nesretna sudbo."
