Zlo u tvojoj blizini sa kojim si prinuđen da živiš. Ali vremenom se čovek prilagodi, upozna nadmoćnog i zlog protivnika i instinkt za preživljavanjem preovlada. Tačno zna da tumači sitne znake koje ovaj odašilje, zna kada da se skloni, ustukne i povuče. Zna šta i kada ne sme nešto da uradi, nauči kako i da istrpi po nešto. Poput slabijeg vuka u čoporu koji strahuje od vođine promene raspoloženja ali iskustvo vremenom da odgovore na pitanja opstanka. I vremenom čak postaje teško od tog zla se odvojiti zbog straha od nepoznatog i proste navike.
- 'Oće li, prijatelju?
- Ma mora nekako, gura se iako sranja sa svih strana.
- Da, znam, čuo sam. Iskopao si se iz ljubavnog trougla u koji si upao?
- Nekako. Bilo je zajebano, ali sam uspeo.
- Dakle, doneo si odluku.
- Jesam. Ostao sam kod žene, šutnuo švalerku.
- Priznajem da sam iznenađen. Švalerka ti i mlađa i bolje izgleda, a usput te i obožava.
- Jeste, ali ova je đavo koga poznajem. A i red je posle toliko godina braka. Ko sada ponovo da se navikava i prilagođava? Kad sam već preživeo tolike godine, ne smem da rizikujem. Jebiga, potpisao sam svojom krvlju kod matičara i šta sad…
Iskreno, jeste izraz koji sam drpio od Amera, samo nisam ga čuo od Kajli, već u jednom dokumentarcu. I dopao mi se izraz, a ostalo je čista i logična asocijacija :)
Od dva zla se bira ono manje! +++ ;)