Đavolja rabota

On! Tako uzvišeno I bitno biće za univerzum, ljude, potpun balans na planeti. On je deo jing janga, čisti, štiti, kaznjava.

Ne, ne govorim o Onom, već o Njemu! Lucifer, u narodu poznatiji kao Đavo.
Ogorcena sam na podele u svetu bilo koje vrste, ne volim rasne podele, fizičke, novčane, statusne, pa ni podele na dobro I zlo. Dobro I zlo ne idu jedno bez drugog. Sve je to jedna celina, I suđeno je da idu jedno uz drugo.
Poenta je da svi Lucifera osudjuju samo zbog jednog, jer kaznjava ljude, okrutan je…sama istina je da ga ljudi ne vole jer se boje da ce I sami zavrsiti pod njegovom rukom, jer njemu idu samo grešni, a svi smo mi cinili grehove I činićemo ih. Jer kad se setimo Danteovih devet krugova znamo da je greh ubiti muvu, zapaliti cigaru, pomisliti na poljubac, seks…eee dragi moji što više mislite na seks pre će pakao vama, jezivo (za onog ko veruje u te stvari). Bolje ga je voleti jer ćemo se u jedno vreme morati sresti sa njim.
Ja se Đavolu ipak divim (kad bi se ispostavilo da postoji). Ziveti u tami, tolikoj toploti, gledati patnju I slušati vrisku konstantno nije nimalo laka stvar. To ti je đavolja rabota sto bi naš narod rekao, ali ovaj put prava đavolja rabota.

Jeben je posao kad te niko ne razume.