Po narodnom verovanju, lokacija kusura posečenog stabla u šumi dokle treba da stići da bi se barem privremeno, ako ne već trajno, ogluvelo. Legenda kaže, da je jedan čobanin, ne znajući za to predanje naših starih, slučajno pored tog panja prošao...i ogluveo.
Razočaran svojim neznanjem ali nepokolebljiv u svojoj nameri da i drugima napakosti i tako svoju muku na najgori mogući način sa drugima podeli, golim rukama izčupao je "prokleti" panj iz šume i doneo ga na trg obližnje varošice i postavio ga tik uz ulaz u crkvu. Strpljivo je čekao ne bi li još nekog zadesila ta nesrećna kob.
Prolazili su sati, dani... ali ni govorao o tome da je neko ogluveo. Deca su se pentrala po panju, stariji se na njemu odmarali. Panj je doslovno "pustio korenje".
Dva stoleća kasnije, potomak onog istog čobanina sa početka priče pazario je Maršalovo pojačalo i Pionirove zvučnike i tako ponovo oživeo legendu, doduše u svom komšiluku, koja je svakodnevno odzvanjala u glavama, a još više u ušima njegovih komšija.
Mit je postao realnost.
Matori mojne samo do panja!
UF!