Do pola, šmekerski

- E brate, gde si, sto godina! Gde baš na tebe da naletim! Kako živiš?
- E'o, mrdam. Upisujem ove godine faks.
- Zar ti već nisi bio na ETF-u? I Filozofiji posle toga?
- Ma da, ali nisam se nešto zanimao za te stvari, pa sam digao ruke. Ovaj put će me sreća sigurno pogledati..
- Au, pa srećno, šta ti kažem. Ja sad diplomirao, idem na leto u Ameriku malo da radim, Ljubica u drugom mesecu, jebote, biću ćale, reci!
- Pa, čestitam. Ono, kao, ne bih mogao ja to, previše cimanja oko klinca i dreke...
- Ma nije toliko strašno, malo će se pustiti znoj, ali vredi položiti leđa za takve stvari... Ti, jesi još sa Jovanom?
- Nisam, raskinuli smo pre pola godine. Nisam ja za vezu i te fazone, guše me...
- E, jebiga. Bili ste mi uvek slatki. Slušaj, moram da palim, treba da platim neke račune, ako hoćeš sa mnom na pivo ovih dana?
- A mogao bih, samo videću ako stignem od treninga, znaš da ne pijem više, hehe.
- Vidi se, a što si batalio fudbal?
- Ma trener je nešto srao, govorio mi da se slabo trudim, ma nema on pojma, pusti to.
- Šta znam, mali Voja iz kraja igra za Herneven, fino mu je tamo.
- Čuj, Herneven, pa pre bih bacao pljedže na roštilj nego tamo igrao.
- A ne znam onda šta da ti kažem, ti si izgleda omnipotentan. Gledaj da upišeš taj faks, ščuo. I javi za pivo, moram da bežim!
- Nemaš frke, čućemo se obavezno!