Ona je najbolje godine svog života provela ganjajući gradske mangupe i vagabunde. Uz njih je okusila čari noćnog života velegrada, osetila je poletnost, mladalačku zaljubljenost i ceo spektar emocija koju takva osoba može da pruži jednoj prosečnoj devojci.
Onda se osetila staro. Istrošeno. Bolje reći, spremno. Znala je da je vreme da se odrekne takvog života i da je vreme da se skrasi. Znala je da to ne može sa bilo kim. Njoj treba dobra prilika. Uskoro će imati dvadeset i previše godina da bira. Mora da uhvati trenutak. Zna i sama da je apsolutno prosečna i da jedino što poseduje je jednostavna lepota devojke iz komšiluka koja je, avaj, tako prolazna. Donela je odluku: naći će dobru priliku i udaće se za njega.
On nikad nije imao previše prijatelja. Njegovi drugovi su bile knjige. Nije se igrao sa ostalom decom, nije trenirao nijedan sport. Zato sad ima ravne tabane, krivu kičmu i pileće grudi, ali takođe ima diplomu medicinskog fakulteta. Sad sedi na terasi najboljeg restorana u kraju i likujući gleda sve njegove nazovi drugove iz detinjstva koji su bili kul. Oni sad imaju trideset godina, stomaci im lagano rastu od ispijanja piva ispred lokalne prodavnice. Lagano dobijaju namučen izraz lica fizičkih radnika koji će godinama postati sve izraženiji.
Sve one devojke koje su sekle vene za njima polako gube zainteresovanost za nekadašnje kul momke. Sad im naš mladi doktor postaje zanimljiv. Znao je da će uskoro oženiti jednu od njih. Najlepšu. Došlo je njegovo vreme da bira. Nema veze što svrši posle 70 sekundi, nema veze što ne zna sebi da kupi čarape i gaće, nema veze što je u društvu popularan kao TV rijaliti Maldivi.
Sedeo je i samozadovoljno se smešio. Shvatio je; on je dobra prilika.
Kakav nadimak hahah