U noci izmedju subote i nedelje, Srbijom se odigrao- Docek Vaskrsa!
U svakom gradu, selu, zaseoku, u svakom kaficu, diskoteci, kafani, mesta nije bilo ni za stajanje, a sedenje je bilo pojam za nemoguce za svakog ko je usao u lokal posle 22:30h.
Svi studenti iz manjih mesta koji su otisli u vece gradove, dosli su na svoju rodnu grudu i time napunili lokale svakog moguceg karaktera. Sve je izgledalo kao neki prolecni docek Nove godine. Samo se cekalo da prodje 12, pa da ljudi krenu sa "Srecan Uksrs!" pozdravom.
Ponovo se pokazalo da su crkveni praznici odlican povod za okupljanje ljudi, sto je dobro. Tom prilikom nije cudo videti onog koji za sebe tvrdi da je vernik i da posti, a da nam to prica u krajnje alkoholisano-bahanalisanom stanju i sl.
Da li na ovaj nacin nastavljamo tradiciju ili je unistavamo- djavo ce ga znati...
Au, covece, koliki sam odgovor napisao za ovo... U nekoliko recenica... I nekako zeznem i zajebem stva, jer kucah u mraku, a ne bejah bas najkoncentrisaniji...
Pa, to smo mi, hleba i igara i sve nam potaman. Ali, sinoc, bas bejah prekinut i u toj prekinutosti videh koja je to kolektivna prekinutost oko mene. I da li je to lepo ili ne, ono, druze se deca, ili sta znam... Mnogo bolji mi je komentar bio koji sam tada napisao, ali njega nema... Nazalost. :) U svakom slucaju, razumemo se. I ko jebe jebeni zapad!
Odlicna definicija!
Jedina srpska tradicija je da se ljudi okupljaju na odredjene datume u godini i da se zabavljaju ,zderu i opijaju i potpuno je nebitno da li je u pitanju verski ili svetovni praznik.U periodu kada se nisu slavili verski praznici ,kao drzavni,slavili smo 29 novembar,7. juli i slicne praznike,gde su ljudi radili sve isto....Sve god dok se okupljamo ,veselimo i ozderavamo,nebitan je povod ,vec to sto se druzimo i odrzavamo kontakte,jer bez toga bi smo bili isti kao i ti zapadnaci koje redovno pljujemo....