Postoje brojne religije, a samim tim i mnogobrojni bogovi. Jedni imaju veća muda od drugih. Drugi imaju veće sise ili 6 ruku, ili ogroman pivski stomak. Treći su gimnastičari. E sad, verovanjem u jednog od tih bogova dobijamo hrišćane, katolike, budiste, pa čak i ateiste koji ne veruju u postojanje ni jednog od gore navedenih, dok agnostici imaju naučni pristup celoj ovoj fami i bajkama oko nje, pa stoga traže čvrste dokaze za postojanje tih uzvišenih bića koje mi nazivamo bogovi.
Ali svima je jedna stvar zajednička, a to je da misle da ako se budu molili svojim bogovima i verovali u njih, da će im njihov Bog uslišiti molitve. Svi veruju da mi imamo našeg stvaraoca koji kontroliše i upravlja našim životima.
I tako dok se mi molimo svome Bogu da nam usliši molitve, naš stvaraoc verovatno kulira na nekoj planeti udaljenoj na milione svetlosnih godina (naravno, s obzirom na to kakvi su ljudi na Zemlji nije ni čudno što je tako daleko pobegao nakon što je video šta je stvorio) i uslišava molitve ljudi, u zavisnosti od toga kako je raspoložen.
Ako mu ujutru kafa nije kako treba dok sedi za svojim superiornim kompjuterom i upravlja ljudima na planeti zemlji, ode pola Japana zbog cunamija. Ako mu žena nije lepo opeglala svemirsko ultra - rezistentno odelo, on otvori par vulkana na zemlji, samo zato što mu se može.
dao sam ti plus podrške. Sviđa mi se ideja.