Mesto koje donekle, sa pravom nosi takav naziv. Ovu ustanovu posećuju najčešće penzioneri jer im je dosadno kući, penzije nema, a fetiš im je da negde čekaju u red. Česti posetioci su i pripadnici nacionalne manjinske zajednice, čim ih zaboli mali nožni prst, čuju za neki novi virus i u slučaju sličnih životnih opasnosti... Uglavnom idu uz pratnju pola komšiluka i najmanje 9 članova uže i šire familije, jer se plaše dumru... Bolesnih u čekaonici skoro da nema, jer kad sa ulaza vide scenu na hodniku, sa predhodno navedenim akterima, ipak odluče da rak, sidu ili leukemiju leče alternativnom medicinom.
