Kraj! Nema nazad a tako si bio srećan kad si onomad bio u govnima do guše. Sad ti lagano ulaze u usta i pune ti nozdrve. Izgubljen u svom padu i dok se hvataš za slamku, rečenicu kojom možeš da opišeš najbliže sagovorniku trenutno stanje u kome se nalaziš je: "Došlo do jebem li ga!" Iako na prvi pogled izgleda kao neodređeno predstavljanje stvarnog stanja, svako u Srbiji znaće da si u debelom kurcu.
- Kako je kume?
- Ništa nemoj da me pitaš.
- Što, je l' došlo do jebem li ga?
- Ne moraš ti, ja ću da ga jebem.
- Koga bre?!
- Sretu, isek'o mi deda Mirkov dud, što nam je bio orijentir za među na njivi.
- Ma opusti se kume, bolje onu njegovu oderi. To bre neakano.
- Ne, ne... njega! Ona ima da zaboravi a on će da pamti, mamicu mu pokvarenu!
Zanimljiva priča, sigurno ima još gorih, ja sam u dobrom delu svojih primera opisao događaje koji su se stvarno desili. Popravih one greškice. Dešava se to tako kad pišeš u dva iza ponoći. Valjda je sad sve ok.
imas par stmparskih greskica, procitaj da ti ne navodim sve koje su..inace odlicna +
setih se dogadjaja u mom kraju...to su bile devedesete, pocetak opozicije u srbiji...kad je jos vuk draskovic po zemlji hodio i bio omiljeni opozicionar...u jednom selu do mojega (:D) se desava sve, jedan zakleti opozicionar okacio na veliki orah u dvoristu onu vukovu sliku u prirodnoj velicini a neki cobe-tovi zakleti navijaci upadnu jednu noc u dvoriste i motornom testerom mu odseku orah :) i posle kazu srbi nisu lud narod :)