Scena bez radnje u jednom od životnih dela Zdravka Šotre. U nedostatku inspiracije, prva pomoć za popunjavanje 90% trajanja epizode. Ko pomisli da je to implementacija Čehovljevog pravila da puška koja visi u prvom činu, u poslednjem mora da opali, u startu se zajebao, jer dotična scena nema apsolutno nikakvog uticaja na radnju.
Scena -105:
Bosiljčić:(povlači srk kafe i zamišljeno gleda u daljinu, zausti da nešto kaže, ali oćuti)
Sloboda: Moja mama kuva najbolju kafu.
Bosiljčić: Dakako draga, složio bih se sa tobom, ali moja baka je u tome ipak nenadmašna.
(zajedničko kikotanje)
Sloboda: Smatraš?
Bosiljčić: Dakako, poglavito kada uja Mita donese onu graždansku, brazilsku.
(Gledalac: Otvara registar likova i pronalazi uja Mitin CV, kako bi shvatio ŠKK se on sada pominje i šta se sada uopšte dešava.)
samo... nisi ti ipak šotra, primer ne uspeva da izazove momentalni transfer blama
šala mala i veeeliki +
Skidam kapu.