Drug-izraziti napadač

Verovatno svi imaju jednog druga koji bilo koji sport da se igra on je uvek zvezda tima u pokušaju. U zavisnosti od sporta on je košgeter, golgeter, poenter, jednom rečju-strelac, takoreći izraziti napadač. Po nekoj njegovoj logici, i shodno ofanzivnoj reputaciji, on kao rođeni napadač nema obavezu kao ostali da igra odbranu, gubi snagu na nepotrebne duele i asistira saigračima. Uvek je u “ofsajdu”, igrali vi mali fudbal ili basket. Aktivnost i angažovanost u igri naglo raste kada mu je lopta u posedu. Uglavnom je dribler, i dalekometni strelac, nevezano za sport. Po govoru ga prepoznajete lako. U opticaju su reči kao što su: dodaj, evo me, slobodan sam, sam, može; a zatim i: prešla mi je preko noge/ruke, ja sam to tako i hteo(da promašim?!), izvini baš sam hteo da ti dodam, kako me neće danas, sve uz propratne psovke i nevericu. U toku igre saigrači obično nisu u najboljim odnosima sa njim. S obzirom da potrošnja lopte nije u srazmeri sa kvalitetom i željom da dominira, svi se verovatno pitaju zašto je pozvan na svaku sledeću rekreaciju. Verovatno zato što je i dalje vaš drug, pa vam je krivo da ga ispalite, kao i zbog činjenice da pre svakog sportskog okršaja obećava da će se promeniti. To obično ne traje duže od uvodnih minuta igre. Pri biranju ekipa, bira se poslednji, čak i posle bucmastog smotanka koji je tu da popuni broj. Još jedna karakteristika je da će sve zasluge nakon teško izvojevane pobede(čitaj: u proseku jedna od 10) pripisati sebi i hvaliti se sa svoja 3 gola(dva skrenuta sa gol linije) za celo poslepodne, ili dve uzastopne trojke(zanemarljivi su prethodnih 30 neuspelih pokušaja).