Za razliku od iskrenih rodoljuba kojima su bitne suštinske i životne stvari, drugosrbijanci su lezilebovići kojima je sistem omogućio privilegovan položaj i zbog toga se nikad ne bune protiv sistema, ali kako, eto, žele da istaknu da nisu primitivni, na sve strane dižu glas oko nekih manje značajnih stvari.
1999. godina :
- Je li bre, šta ćemo sad da radimo, zbog ovog su nam lupili sankcije?
- Ma pusti to, nego šta ćemo sa ovim što su ona stabla posečena?
- A, to sam ja poseko, trebalo mi drva za ogrev.2019. godina :
- Ode nam PKB i Bor, pa ovo je stvarno dno dna.
- Dobro to, nije toliko bitno, ali ko je rušio u Savamali?
- Evo moj deda je rušio, ciglu po ciglu, za Vučićevo bolje sutra.
Domaće, ekavske ustaše.
Vrlo često su Jugonostalgičari.
Omiljena destinacija za letovanje su im Susjedi.
Po mentalitetu Evropejac, komunista, Hrvatski fašista (us....) ili bosnjački nacionalista koji se krije iza zavjese Srpske nacionalne pripadnosti. Ono što su za Krajiške Srbe Hrvati, za Srbe zapadno od Drine Bošnjaci, za Crnogorske Srbe Komite i Milogorci, to su uglavnom Drugosrbijanci sa Srbe u Srbiji, ali i šire među Srpskim življem.
Čanak, Koča Popović itd.
