Direktni nusprodukt samoćom uplašenog čoveka. Od svog nastanka država je predmet nezadovoljstva i večiti razlog za bunt jer (onaj slobodni) čovek ne voli svoju prestravljenu polovinu koja se krije u državi. Kada se jednom pokrene mehanizam strah→država→strah on dalje funkcioniše kao perpetum mobile.
Čovek je iskreni nefilozofski anarhista i usamljeni individualac smelo suprotstavljen svetu, ... ali samo danju. Da u suštini nije bio “pička od čoveka” i da se nije bojao mraka i one dvojice sa toljagama od preko brda, država verovatno nikada ne bi ni postojala. Sada se uzaludno odupire toj sopstvenoj kreaciji i beznadežno čezne za vladom koja bi bi što manje vladala. Kasno. Perpetum mobile je pokrenut.
Čovek nije dobrovoljno društveno biće. Druži se i udružuje sa bližnjima manje zbog želje, a više pod pritiskom okolnosti jer mu nije stalo toliko do društva koliko bi da odagna samoću i započne igru dokazivanja. Dosta mu je samodokazivanja jer je beznadežno depresivno, dosadno i na kraju ničemu ne služi. Povezivanjem sa drugim ljudima umanjuje mučnu nesigurnost usamljneosti, a društvo zna da velikodušno i besplatno daruje energetske impulse i nužnu pomoć kreativnom radu i inovativnom duhu. I ne samo to, on veoma dobro zna da je sva njegova kreativnost bezvredna, uzaludna i jalova izvan sistema grupe koja bi ga podržala, čak i kada je ta podrška čista i nestvarno kratka iluzija aplauza ili skandiranja. Svejedno prija. Lepo je, bezbedno i nekako toplo biti unutra, u državi, ali samo noću i dok neko ne skloni onu dvojicu sa toljagama. A sutra kada se razdani ... videćemo ... jebaće im sve po spisku i državi i onoj dvojici ... dok je dan.
Kao profesionalni psiholog mogu da potvrdim da je ovo 100% istina. Iskoristicu ovo u svojim predavanjima, malo modifikovano, naravno
Cepaču, ja ću ovo da turim na profil.
Tebi nek je alal pisaljka.
Svaka tvoja pisana reč ovde kao da je moja misao.
Ne slažemo se jedino oko nastanka države. Ja sam više za teoriju klasa. Ovo je tzv. Teorija sile.
Pametni moj cernogude ima vise teorija, ali otkricu ti jednu tajnu.
Na vrhu piramide ljudskih strahova je strah od smrti. Zasto? Zato sto se od malena strah od smrti prihvata, sasvim ispravno, kao zakon i to strasan, najgori.
Kada se covek kasnije upozna sa ovim pisanim zakonima on ih podsvesno poistovecuje sa zakonitoscu smrti.
Jednacin:
Drzava=zakoni=smrt. Sve su to uzasne stvari. Evo ti izazova za "definiciju".
Da, zaboravih. Strah je pokretac sile, samim tim i stariji, primarniji. Silu upotrebljavaju uplaseni. Ipak je strah motor svega i svacega.
Poon Moon je lepo izdvojio ono najbitnije prvo strah pa sila, pa ponovo strah.
Mislim da ovde imaš silogizam
Smrt je strašna
Smrt je zakonitost (zakon) (odnosno usvaja se da kao zakon da je strašna)
Ergo, svi Zakoni su stašni.
Ovaj deo mi se posebno sviđa.
Čovek će uvek pronaći "dva lika sa toljagama" da mu prave problem. To je ljudska priroda, jer jeste društveno biće. Zajednica definiše pojam koji čovek kakav danas poznajemo. Bez države odnosno društva čovek bi bio čoveku vuk kako reče Tomas Hobs.
Potpuno si u pravu, zato se kroz tekst provlaci lik koji voli da zivi u drzavi nocu (strah, opasnost, culo vida je slabo), dok je danju hrabriji i suprotstavlja se i drzavi i dvojici sa toljagama. I tako svki dan i savku noc. Simbolika ovoga je u tome da u njoj mora da zivi i lepo mu je nocu kad je slep i ugrozena ali da je sutradan kad "progleda" hrabriji. Nocu je pozicija, danju opozicija, ali i dalje zivi u drzavi.
Cernogude analitika ti je jaca strana, svidjaju mi se takvi ljudi. Pored analitike razvijaj i sintetiku. Kada nesto rastavis moras to i da sastavis, ali fora je u tome da od rastavljenih delova mozes sastaviti milione razliciti sintetickih oblika.
Hvala. Služimo narodu. :)
Vrlo dobra definicija. Slobodno si mogao provuci i nesto duhovito, siguran sam da umes. To odmori citaoca, zabavi ga, i motivisan je i fokusiran da pazljivo procita do kraja. Ali na volju ti.
bas tako, mnogo smo hrabri kada je "dan", jos jednom +