Šmirgla za mozak i droga u obliku muzike od koje se rebra raspadaju. Nota za koju kad spoznaš kažeš da je nesvakidašnja i interesantna, pa polako i postepeno primaš zvuk k srcu, pa ti se zasviđa, pa postaneš zavisnik i dođeš do krajnjeg stupnja kad nakon sinoćne žurke sediš go u uglu zamračene sobe sa počupanom kosom, ukočenom facom i jednom jedinom mišlju - treba mi bass. Onda se domogneš do skalamerija, odvrneš do maksimuma, vuferi se puše a ti lebdiš. Ide tekst "Dubstep fucked my mind but i still fucking need it" dum dum dum dum ta da tada tadadada. dum ta da tadada. Nirvana.
A u krajnjem slučaju, ne svidi ti se, probaš, odbaciš jednom, dvaput, ne nalaziš smisao i zasigurno nećeš ga nikada slušati.
Zlatna sredina je retkost, ali postoji.
