Duga

Treba znati živeti dugu.

Za sreću je potrebno i sunca i kiše; i dobrog i lošeg; i belog i crnog. Poznato je da samo kada je u isto vreme i kiša i sunca, može doći do stvaranja duge. Veličanstvene i šarene. Magične.

Isto je tako i sa nama. Da li ste se pitali zašto deca poznatih i bogatih u 95,7 slučajeva se odaju nekom od poroka? Zamislite situaciju u kojoj je dete poznate osobe P imalo sve u životu: igračke, letovanja, kola, devojke... Dete te osobe nije trebalo da se mnogo muči u školi jer zna da će mu njegovi ostaviti dovoljno novca da može da živi, a da ne radi. Nikada nije imao tremu pred kontrolni. Nikad nije imao osećaj čežnje za najnoviom igračkom. Imao ju je. Nikad mu ruka nije zadrhtala kada je zvao devojku, jer, Bože, on ima motor. Ona treba da drhti. I, šta se dogodi?
U jednom trenutku shvati da ima sve. Da nema stvari koja bi mogla da ga učini srećnom. Nema više dovoljno adrenalina u krvi. Zato se sve više približava ivici poroka. A dovoljan je samo lagan vetar da padne u provaliju.

Mislim da ne treba ni da pričam kako je jednacima koji su bili u bunkeru, kada se delila sreća. Nemaju hleba dovoljno, a kamoli nešto drugo. Vuku se po ulicama kao prebijeni kerovi dok im curi voda iz usta od mirisa lagodnog života koji mogu videti na svakom drugom mestu osim kod sebe. Osuđeni na kratak život usled nemaštine osnovnih potreba. Ako ko veruje u život posle ovog života, to su oni. To im je poslednja nada. Ali ne i jedina željna. Oni umiru željni.

Sunce, ono muti glavu, a kiša telo. Potrebna je zlatna sredina.

Šta mislite zašto svi žele malo Srbije?

Uvek nam nešto fali...