Predstavlja ponašanje jednog naroda u celini, kao i njegove osobine, vrline i mane. Njegove glavne odlike i ono po cemu se prepoznaje u očima drugih. Pre nekoliko godina jedna profesorka mi je rekla da se duh naroda najbolje može upoznati na lokalnoj pijaci.
Lokalna srpska pijaca.
Prvo na šta naletim je brkata baba. Ima vece brkove nego ja, ali se smeje, spremna na šalu cak i na racun svojih brkova.
Posle nje svratim do matorog paora, on mi se žali kako ceo dan radi, a nema para da prehrani porodicu, ali svejedno uvek ima mesta za osmeh.
Tu je i neibežni lokalni pijanac. Njegov moto je, dok ima alkohola, meni dobro.
Prodavac voca priča kako njemu dobro ide, u priču se ukključuju i ljudi bez posla koji tu pazare i kažu da i pored toga što voće nije jeftino uvek mora da se ima u kući, dobro je to za zdravlje.
Sve mesare su pune. Kakvo je to naše domacinstvo ako bar 5 puta nedeljno nema meso za ručak ? Nije bitno što su novcanici prazni, mesa ne sme da zafali.
Lokalni Cigani se utrkuju da uvale ono od robe što imaju, a nadje se svašta. Od toalet papira do gumica za cesmu. Snalaze se.
Neizbežne, gotovo svuda, su price o politici, fudbalerima, košarkašima i sl. Kao i svadje zbog istih, mnogo je mišljenja, a svi misle da su u pravu.
Mnogo je materijala na takvim mestima, ali može se i na osnovu ovoga zakljuciti kakvi smo mi.
Kakvi smo ustvari ? Neoptereceni izgledom, srecni ako imamo hrane i pica. Sposobni smo da se snadjemo u svakoj novonastaloj situaciji. Kriza nam nije strana, jer mi i ne znamo kako je to živeti bez krize. Uvek spremni za šalu, ali i za svadju, tvrdoglavi do kraja. Gledamo da sebi i svojim najbližima obezbedimo koliko možemo, jer nam je porodica, ipak na prvom mestu.
