Ovo je nadimak koji nose stanovnici grada Paraćina.
Jagodina je kao deo Beogradskog pašaluka oslobođena od Turaka,
pre Paraćina koji se nalazio u Niškom pašaluku.
Inače od centra Jagodine do centra Paraćina, drumom ima 20,75 kilometara.
Po oslobođenju od Turaka Knjaz Miloš je želeo da poseti Paraćin.
Pošto je to bila prva zvanična poseta neke tako ugledne ličnosti Paraćinu,
Paraćinci nisu imali nikakvih iskustava u organizovanju dočeka.
Zato su se obratili svojim komšijama iz Jagodine za savet.
Jagodinci su kao i svaki dobar komšija "iskreno" posavetovali Paraćince,
da Knjaza dočekaju sa džigericom u hladu topola, jer on to mnogo voli.
U to vreme iznutrice su jeli samo cigani, ali Paraćinci su ipak poslušali Jagodince.
Dočekali su knjaza sa džigericom napolju, u hladu topola.
Prašina i mace koje su letele od topola su upotpunile očajan utisak koji je na knjaza ostavila džigerica tako da je Knjaz navodno izgovorio čuvene reči:
- Džigerice i ti li si meso, Paraćinci i vi li ste ljudi?
Posle toga je Knjaz ljut otišao ne popivši ni čašu hladne vode u Paraćinu.
Od te sramote sa Knjazom, Paraćincima je ostao nadimak džigerani.
Paraćinci se više ne stide svog nadimka, već se ponose njime.
Наравно да знам за овај надимак, али нисам знао одакле потиче. Иначе за оне који не знају, раније је постојао обичај за Ускрс, у ноћи између недеље и понедељка да се цревари (Ћупричани) и џигерани (Параћинци) састају на пољу Змич, које се налази између Ћуприје и Параћина. Иначе ту се налази и једина кривина на локалном путу па су се ти пијани ту сачекивали и тукли се међусобно док већина не попада што од пића, што од батина. После су се раздвајали по групама и ишли насумице једни код других да се мире и да наставе да пију.
Сад је тај обичај проширен на редовно викенд-макљање са присилним мирењем у полицијским станицама.