Floskula koju koristi pojedinac prilikom iskazivanja krajnjeg stepena zabrinutosti i sekiracije.
- Isto Sladjo!
- :donosi rubinštajn: Izvolite komšija.
- Hvala.
- :seda za sto: Izvinite komšija, mogu li nešto da Vas pitam?
- Kaži Sladjo?
- Radim ovde već 10 godina, i nisam Vas videla do pre mesec dana. A od tada dolazite svaki dan. Uvek sedite sami do kasno u noć. Jel Vas to nešto muči?
- Eh Sladjo, oko sokolovo, vazda... Ma onaj moj nesrećnik... Ceo život sam radio kao konj da mu pružim najbolje što sam mogao. I na kiši i na vetru, al' nije mi bilo teško. Znao sam za šta i za koga radim. NIšta od toga ne bih ja u grob poneo. Mislio sam, završiće neku školu, postati čestit čovek, a on... Završio srednju i to jedva. Ponavljao jedan razred, jedva sam ga spasao preko veze u četvrtoj. Fakultet nije hteo, a i da je hteo, nije mogao. Od tad po ceo dan sedi kući, bulji u one fejzbuke, pičke materine... Niti radi niti pos'o traži, a dvajes' i sedam je u dupe sprcao. Terao ga ja da se ženi, mislio promeniće se ako bude imao i on za koga da radi i stvara, al' ni da čuje! Džigerice mi pojede, ne znam više šta da radim.
- :donosi flašu rubinštajna: Ovo je na moj račun!
