Dzoker

Ker po imenu Dzo, koji voli da se zavlaci gazdi pod "rukave", il kojekuda, pa ga gazda izvuce u trenutku nevolje.

-Ajmo malo do mene...
-Sto!?
-Mm, na kaficu.
-Upravo popih koktel, pokvaricu ukus.
-Pa dobro, aj onda narucimo pizzu.
-Covece, pre sat vremena smo jeli medaljone. (namrst) Em teleci, em bili zivi, smucilo mi se... Sad mi muka, i da ti vise nikad ne padne na pamet tamo da me vodis da jedem.
-Dobro bre, ajde da slusamo ploce!
-Kakve ploce, si lud?
-Betonske, hm... Muzika neka, bice ti lakse, opustices se.
-Nije mi do muzike!
-Do cega ti je, aj bre polazi! (komandno) Da ti pokazem Dzoa!
-Kog Dzoa? (prvi put polu smesak i ufiksiran pogled pun znatizelje)
-Mog kera (namig pa osmeh) Nece ti nista, ne ujeda dok ga ne napujdam...
-Mhm, a od koje je sorte, pekinezer, pudlica ili koker spanijel?
-Licim li ti ja na vlasnika tako necega?
-Mm, pa ne! (trepttrept kikotkikot)
-Pit bul, i to najizdrzljiviji zumbul!
-Vazi, aj idemo! (siroki osmeh koji obecava)