Poslanica Nedeljka Bilkića Skadarlijskim Pijanicama 13:8.
I bejaše u Bembridžu rođeno dete imena Edvard, godine semdesšeste. Mali Edvard beše mnogo zloješan, ne htede jesti mesa, hleba i poštene hrane već samo neka vegetarijanska govna. I patiše roditelji Edvardovi jer njihovo dete bi mršavo i prozirno i ne htede jesti svašta. I pošto se znadoše oni sa Rodom Stjuartom preporuči im Rod svog velikog prijatelja Radeta Lackovića, veli Rod da mu samo on može pomoći. Nađoše oni Radeta telefonijom u Nirnbergu gde je imao tezgu kod Žike iz Krepoljina, i kada ču Rade to odmah sede u bembaru i dade se put Engleske. Stiže Rade u Bembridž, pregleda malog i odmahnu glavom. Veli Rade da nije dobro, ali dovešće on maloga u red, samo neka ga ostave njemu na nedelju dana. Uze Rade malog, primi ga kao sina i poče da ga vodi po svakojakim engleskim i irskim vukojebinama. Mali beše kmezav u početku, ali probavši janjetinu koju je doneo Rade počeo je da jede sve živo i mrtvo, i njegovom apetitu ne beše kraja. I vide Rade da su se zaneli ali beše kasno, ne gadi se mali ni na crve, gliste, ptice sa sve perjem jede. I kada ga vrati roditeljima mali je uznapredovao barem šurnjaes' kila, i zahvališe se roditelji njegovi Radetu i poljubiše mu skute.
A što se Edvarda tiče, on i dan danas ima naviku da se vucara po vukojebinama i jede sve na šta naiđe. Zbog takve navike njegove ostala deca engleska ga prozvaše 'Međed' Grils, i dan danas mu ostade taj nadimak Međed Grils(Bear Grylls).
