
Посланица Недељка Билкића Скадарлијским Пијаницама 13:8.
И бејаше у Бембриџу рођено дете имена Едвард, године семдесшесте. Мали Едвард беше много злојешан, не хтеде јести меса, хлеба и поштене хране већ само нека вегетаријанска говна. И патише родитељи Едвардови јер њихово дете би мршаво и прозирно и не хтеде јести свашта. И пошто се знадоше они са Родом Стјуартом препоручи им Род свог великог пријатеља Радета Лацковића, вели Род да му само он може помоћи. Нађоше они Радета телефонијом у Нирнбергу где је имао тезгу код Жике из Крепољина, и када чу Раде то одмах седе у бембару и даде се пут Енглеске. Стиже Раде у Бембриџ, прегледа малог и одмахну главом. Вели Раде да није добро, али довешће он малога у ред, само нека га оставе њему на недељу дана. Узе Раде малог, прими га као сина и поче да га води по свакојаким енглеским и ирским вукојебинама. Мали беше кмезав у почетку, али пробавши јањетину коју је донео Раде почео је да једе све живо и мртво, и његовом апетиту не беше краја. И виде Раде да су се занели али беше касно, не гади се мали ни на црве, глисте, птице са све перјем једе. И када га врати родитељима мали је узнапредовао барем шурњаес' кила, и захвалише се родитељи његови Радету и пољубише му скуте.
А што се Едварда тиче, он и дан данас има навику да се вуцара по вукојебинама и једе све на шта наиђе. Због такве навике његове остала деца енглеска га прозваше 'Међед' Грилс, и дан данас му остаде тај надимак Међед Грилс(Bear Grylls).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hahahahahahahahahaha odlično jbt +++