Zadnjih pet sedišta u putničkom autobusu.
Zaletiš se i proguraš se da uđeš među prvima u bus, zauzmeš zadnja sedišta, ona koja su najdalje od nastavnika i šofera. Divota.
Taman se smestiš, kad, ne lezi vraže, ulazi VIP ekipa i vikne: "M'RŠ! Tutanj! Mi tu sedimo!". Nema pogovora, sklanjaš se bez reči. A pošto su oni ušli poslednji, jer su im ta mesta zagarantovana, i svi ostali su već zauzeli sva ostala mesta, ostaje ti samo ono baš iza nastavnika.
Već počinje galama i zezanje pozadi... blago njima...
Ih, bedak, i opet će razredna da mi pojede sve grickalice...
Ја сам увек седео не на задњим, него на оним баш испред њих, нећу ваљда да се гурам с пијанима ахахахахахахаха +
Ufff.... Kad se setim. U osnovnoj sam se još povukao, ali srednja... Vika, psovke, dranje, pretnje, ali boli me k***c! "JA SAM PRVI SEO!!!"
PS: Samo što je to bio na sprat bas, i od svađe ne provaljudjem kako me ortakinja zove, jer mi čuva ona najbolja mesta (na spratu, napred) :(
Tako mene jednom hteli da izbace... 'oće KURAC.
Na kraju su se lepo smestili ispred, a moji drugovi i ja postali VIP. lolol
хехехе. мада, кад је двоспратни аутобус, вип места су она напред, на спрату, или на сточићу доле (бар код мене било тако)