Empatija za statistički uzorak

Način na koji našminkani, marketingu skloni političar saobraća sa pripadnicima naroda kad se, u režiji svojih savetnika, nađe u prilici da seje šarm i komunicira sa nižnjima.

- Šta je sad na redu, Krstičiću? Smorih se od ovog šlema... a i tako je vrrruće u onoj livnici!
- Evo, Mišel, sad imamo... pardon: imaš susret sa sindikatima livaca i rudara u Domu kulture.
- Uf, još i to?!?
- Moraš, Mišelinko, sjedinjavanje sa narodom, valja se... Drži ovu svesku!
- Š... šta, JA da pišem? Pa jesi ti normalan?!?
- Mišel, jesmo ti govorili o tome juče Skraper i ja: to pali kad ljudi na televizoru vide da se interesuješ, ne prepuštaš savetnicima nego te INTERESUJE, razumeš?
- Pa što ne bi savetnici pisali, šta je tu loše?
- Pa pogledaj mene i Skrapera, pa reci...
. Ah, da... šta mogu, nisu svi lepi kao ja... daj svesku... Pa puna je nekih žvrljotina... šta je ovo? ti i Skraper ste igrali podmornice?!? Pa kako da pišem, GDE da pišem?!?
- Uh, bre, Mišelinko, pa ne pišeš STVARNO, praviš se da pišeš, i da ih slušaš... ništa nisi ukapirao! Nećeš valjda da umaraš tu lepu glavu slušanjem... uh, kako si nevaljao. Ajde, idemo, i drži tu svesku na gore, da kamera ne snimi kako sam nacrtao Skrapera sa brushalterom preko glave... ajde!