Slavski escajg je u selu poznatiji kao rosfraj ili rostvaj ili kako god.
Baba: Snajo, deder iznesi onaj rosfraj.
Sleng za previše bižuterije i raznog nakita na devojkama.
''Šta ti je to, sunce ti kalajisano?''
''Ništa tata, kupovala sam malo..''
''Izgledaš kao pribor za ručak, pobogu, skidaj taj escajg sa sebe!''
Ono što „opasni momci iz kraja”(čitaj:neiživljeni klinci koji misle da su mafijaši posle dva odgledana filma) nose za pojasom ili ispod jakne. Obično su to kuhinjski noževi sa kojima se obračunavaju sa „ekipom” iz drugog kraja/mesta.
Marš bre kući, nema keva čime da ti maže paštetu, vraćaj taj escajg! Popij krevet, pa u mleko!
Ukoliko je u dovoljnom broju poređan oko tanjira, predstavlja izvanrednu stratešku metodu za naterivanje većine normalnih gostiju da odustanu od jela.
"O Bože! Koliko kašičica! Koju prvo da uzmem? Onu s kraja??? Ne, onu najbliže tanjiru... Ne znam!!! A šta je ovo, da iskopaš sebi oči? Čemu to služi, a još i ne radi???"
Pribor za jelo (kašika, viljuška, nož). Izum nastao kad su Nemanjići došli na vlast u srednjem veku. Srbi su bili prvi koji su koristili escajg za vreme jela. Do tad je narod u drugim državama jeo prstima sve dok za vreme krstaških ratova Fridrih Barbarosa nije posetio Srbiju gde je video kašike, viljuške i noževe napravljene od zlata, i od tad se escajg primenjuje u svim državama.
Bonton je u Srbiji nastao.
Sasvim nepotreban i nebitan, možda i štetan fenomen. Dok smo mi u srednjem veku jeli zlatnim viljuškama, Nemci su jeli rukama. Pa gde smo mi, a gde oni?
Suvenir koji nosis iz svakog iole dobrog hotela, restorana, kafane i sl.
Srpski razlog za ku*cenje u modernom drustvu...
A: Brate Ameri su zakon.
B: Ma ajde molim te, zaostali su oni. Znas li ti da se u Srbiji jelo escajgom dok su na feudalnim dvorovima jeli prstima...
