Raznovrsnost ambijenta i doživljaja koji se pruža gostima umornim od jednoobraznosti stilskih stolova i stolica i brendiranih čaša i posuđa. Potpuno uranjanje u klasične stilove obrade i tradicionalne materijale i metode rada.
- Brate, kakva rupa! Nema ni dve iste stolice, a kamoli dva ista stola. Nabili su sve neke ponjave i čiviluke po zidovima, a šta im znače ovi cinculatori, kerefeke i stare knjige po policama samo Bog zna...
- Hajde, što si takav hejter, oseti malo etno doživljaj, opusti se čoveče!
- Ma šta da se... Konobar! Doneo si mi napuklu čašu i okrnjen tanjir!
- `Oš ti donesem plekani i dedino lonče?
Hahaha, ovo mi najjače:
Možda bi naslov defke trebao biti ''Etno nameštaj u ne-etno restoranima''. Ja, lično volim kada neko sa ukusom uredi restoran a ne samo zakamuflira fleke, prljavštinu i ostale gadosti svog ugostiteljskog objekta. Etno restorane baš gotivim ali kada nude i odgovarajuću hranu iz hardver a francuske pičke materine i to morske!
+
na žalost, skor svi etno restorani su ovakvi - premalo je onih koji su dobri da bi bili izuzeti iz definicije... bar po nečem se uklapaju...
Zobnatica je lepa i ima šta da ponudi a po mom mišljenju najbolji etno restoran se nalazi ( nažalost ) kod Štrpca, u podnožju Šar-planine i ski centra ''Brezovica''. Čuvena ''Brvnara''. Veliko ognjište u sredini drvene kolibe, domaća pogača, sir i kajmak i verovatno najbolje jagnjeće pečenje na južnoj hemisferi. Plače mi se kad se setim koliko nam je lepo bilo tamo. Išli smo redovno kao klinci sa matorcima tamo na zimovanje pa smo često dan završavali tamo. Jebiga...
Zobnatica mi je blizu, ali su mi neki "etno" pokušaji mnogo bliži... moraću ovo leto da skoknem sa porodicom, ionako ćeri obećavam već par godina da je vodim do ergele da gleda konje :)
Meni ona "Pećina" u Soko Banji pravi etno... vrela prasetina razbacana po stolovima, nema tanjira sve prstima, pivo u kriglama, priroda čist vazduh, a ispod rečica...milina.
Izašo si sa ženom u piceriju? :))))
+