Pre nove ere: Cela zrna pšenice su se jela sirova. Malo kasnije su se mlela i dobilo se crno brašno od kojeg su pravili hleb bez kvasca. Kada je kvasac pronađen, hleb je dobio pravu formu. Brašno se bacalo kad bi ga miševi napali. Tvrd kao kamen.
Početak nove ere: Brašno se prosejavalo, miševi nisu smeli da mu priđu. Hleb je zdrav. Upadne poneki insekt ali se odmah vadi iz testa. Mek kao duša.
14 vek: Miševi svuda. Brašno napadnuto. Imućniji su brašno od celih zrna čuvali. Mek i izdašan. Hrskava korica.
18 vek: Pronađen način kako napraviti beli hleb. Odbacili su sve korisne sastojke iz pšenice i dobili beskorisnu namirnicu. Narod poludeo a kasnije prilagodio. Mek, mekši, tvrd. Miševi nemaju šanse. Dlaka iz kose u svakoj vekni.
21 vek: Fabrike rade punom parom. Proseju šta su prosejali, mašine mese, i peku. Tvrda i lepljiva korica, vazduha koliko hoćeš, dlaka i insekata po celom hlebu, miševi gratis. Kamuflaža belog hleba braon bojom da bi se dobio crni. "Zaustavljaj proizvodnju! Upala su cela zrna pšenice! I više vazduha da se umpumpava!"
jednu stvar nisi dodao: do dvadesetog veka se, inače, jeo hleb i od drugih žitarica a ne samo jebene pšenice.
Ovseni hleb
Heljdani hleb
Proseni hleb
Ražani hleb
Kukuruzni hleb
Ječmeni hleb
prvi i poslednji su najukusniji. Zrna ovih hlebova imaju najveću biološku vrednost ("najzdraviji su" kako se to kaže).
A najtužnije od svega je to što se ni od te nesrećne pšenice ne pravi hleb. Tj. pravi se samo od 1/3 zrna.
palac gore za def.