Finansiranje rok benda od strane roditelja

Ogroman trošak koji pada na roditeljska leđa, uglavnom uzaludno.
O čemu se radi, nakon što jedan 12-ogodišnjak shvati da on NIJE kao svi ostali on reši da osnuje rok bend sa drugarima mu iz ulice. Naravno postavlja se pitanje ko će da isfinansira gitaru, pojačala i sve što uz to ide. Pa logično roditelji, ko će drugi.
I uz višegodšnje nerviranje komšija i trošenja živaca članova porodice, jer je to za njih klasično sviranje k...u, bend se uglavnom raspadne zbog ženidbe/faxa/odlaska članova benda u druge životne vode.

12 godina
"Tata, kupi mi gitaru, molim te, molim te, pomagaću ti celo leto."
"Dobro sine, raspitao sam se kod nekih ljudi, stiže ti gitara ako budeš odličan na kraju."
"Jeeeeeeeeeeeee."

16 godina
"Ćale, kupi mi novi Džekson, ovo sranje neće da vata Čildrn ov Bodom!"
"Šta neće?"
"Ma ne mogu pesme od jedne grupe da sviram, sa ovom gitarom zvučim kao Stojadin od komšije Milivoja kada se cela familija natrpa u njega"
"Pa ti i onako ne sviraš ništa pametno, samo nekakve drekavce"
"Tata bre, molim te, deca iz III/3 će da mi se smeju"
"Dobro, ajde, videćemo, možda za rodjendan."

20 godina
"Ej ćale, jel imaš da ubaciš neku kintu, treba mi par stotina evra, ja imam tu nešto, za neku novu opremu"
"Ti si sine još onaj, kako se zove, metalac?
"Ćale bre, pa metalac sam ceo život, zvao nas čovek iz Beograda, zanima se za naš rad, treba nam ta nova oprema. Aj, pomagaću ti celo leto."

23 godina
"Ej ćale, jel imaš da se učipiš za neke pare, treba mi za klavijaturu, prelazimo u svadbarski bend?
"Čekaj ti nisi onaj metalac više?"
"Ma kakvi, nema tu love".