Bilo koji fiziološki zvuk koji ljudsko telo proizvede namerno ili slučajno. Ima ih dosta, mogu se proizvesti na najrazličitije načine pomoću raznih šupljina i rupa na telu. Većina njih nisu baš najprijatniji za uho, ali Bože moj, tu se pita šta i koliko prija onome ko ih prozvodi, zar ne? Pa makar se nakon toga i zarumeneli. Ali rumenilo prođe, a blaženi osećaj ostaje.
- Ćale..ćale...ĆALE!!!
- Šta se dereš konju jedan? SEREM!
- Idi bre u tojaš! Presek'o sam se! Sediš u klonji već četrespet minuta! Ne znam da l’ si živ, mrtav, koji ti se moj desio!
- Živ, živ, življi nego ikad! Samo prestani da smaraš, taman sam stig’o do trećeg poglavlja Marfijevog zakona.
- Ma idi bre! Sedi ako ćeš tamo do sutra, samo na svakih 10ak minuta makar prdni, podrigni, kini, pusti bilo kakav fiziološki glas, samo da znam da si živ!-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Au brate, odvez’o m i se pupak od smejanja dok sam te čekao, ne bi verovao čemu sam prisustvovao!
- Čemu brate, šta se desilo?
- Ma stojim tu na ćošku i čekam te dok kasniš, ponavljam kasniš...i nailazi neka riba, šeta nekog malog pinčiku. Isti bre k’o one male kere što idu i tandrču na baterije.
- Znam bre, znam. To oni što ne znaš da l’ je pacov ili ker.
- E taj! I počne ona sa njim da vrši konverzaciju: „Dođi Rašo, dođi mamici...ne tu Rašo, ajde Rašo...!“ A Raša je ne jebe dva posto, stoji genije na sred puta i ni makac! Riba ispizdela, upljuvala se objašnjavajući se sa njim. I tu mu ona mačka priđe, nagne se ka njemu da mu rukom zapreti, a Raša samo trepn’o koji put okicama i čuješ TRRRRRRT! A ja tu nisam mog’o da iskuliram i počnem da se smejem na glas k’o budala! Ova se zarumenela, počela da me psuje kako sam nekulturan, pokupi onog njenog Rašu pod mišku i zamače iza ugla. Hhahahaha au brate, nisam mog’o da verujem, tako mali ker, a gruva k’o haubica!
- Au brate, koji si tek ti balvan! Pa to je onda bio mamicin fiziološki glas, a ne Rašin protest protiv tiranije!
- Hahhahahahhah e tek sad mi je još smešnije!
Da, da, to je istinit događaj. Prisustvovao mu je Đoni dok me je čekao jedne večeri. :)
A bio je baš takav Raša sa slike :D
Bravo bejbe. Odlično si napisala drugi primer. Kako sam se samo slatko smejao kada se to desilo +++ :)))
Hehe i meni je mnogo draži prvi primer, izašao mi je iz glave. Ali nije loš ni ovaj drugi, Đoni zna, on ga je doživeo :)))
Био сам на славе неколико дана,
много се и јело, била посна рана.
А када је посно, онда пасуљ има,
и буде он добар и свиди се свима.
Ал ја од Станојке увек репету добијем,
па кад дођем кући, звучни зид пробијем.
Hahahahahahah! +++
Jooooj, ima i slikaaaa! :)))))) Aaaaaw!