Kao sto sam puno puta rekao, ja bih to ispekao i pojeo kao sto bi u nekim zemljama uradili, umesto pravljenja nekih tamo proteza i sranja.
Sad ce neki reci, kako bih to mogao, da serem i slicno. Ali ne serem jer bih to i uradio. Evo modifikovanog dela mog posta tj. komentara na jednu definiciju o tome.Ko je odlucio da se neke zivotinje mogu jesti, a ostale ne? I zasto se ostale ne mogu? Zbog ucenja na to od malih nogu? Zasto patke ne zamene uloge sa psima, ili svinje sa mackom? A klanje svinja i krava i raskomadavanje istih nije izivljavanje? To se svrstava u potrebu zar ne. Ali opet ono, ko je to sve tako odlucio i rekao to tako ide sa tim? I radije bih pojeo pecenog kera nego tovljenu masnu svinju koja se valja ceo zivot u svojim govnima.
Iz tog razloga ja bih mogao to uraditi.
Ljudi bi i coveka pojeli da im se lepo servira i da im niko nije rekao sta je to. I verovatno bi u tome uzivali. Zvuci poremeceno, ali sam siguran da je istina.
Ne treba životinje mučiti ili se iživljavati nad njima. Nikako. I slažem se da bi to trebalo nekako zakonski sankcionisati.
Ali takođe smatram da su ti "aa zlikovac ubija životinje daj da ga isprebijamo žaračima i pošaljemo u Harlem da ga crnci karaju u bulju" komentari u ogromnom broju slučajeva čisto proseravanje koje ljudima služi da ubedeđuju sebe i druge kako su oni mnogo dobre osobe jer saosećaju sa jadnim životinjama i žele da tog monstruma kazne metodama na kojima bi im i pokojni Džingis Kan pozavideo.
То је из простог разлога што су патке и свиње далеко укусније од мачака и паса.
Пси имају јако жилаво месо. За мачке не знам.
Реално, ја сам за веома строге казне према онима који муче животиње.
Прво нек, извињавам се, пизде, покушају да искале бес на неком човеку, мислим на то да почну да се баве неким борилачким споротом, па у рингу или где већ нек искале бес, али они за то петље немају него убијају и малтретирају јадне животиње.
Ја не желим да кажем да сви ми треба да волимо животиње (у овом случају кућне љубимце, а разлика између кућних љубимаца и свиња, крава, овци је огромна), нити ико икога присиљава да воли те животиње, нормално је да постоје људи који их не воле, али нема разлога и није нормално да неко те животиње мучи и да се иживљава на њима.
Неко та створења сматра за слатке и не мисли да су то џукеле, нико никога не тера да воли животиње, али немој да се иживљаваш на њима. Толико је једноставно.
Ја мог пса имам 8 година, и не дао Бог да му неко нешто уради, уз њега сам одрастао и ја ћу тог кера увек памтити, буквално нам је као члан породице. И пре него што сам га купио ја сам волео псе, али тек када сам га купио и после пар година заједничких, сам схватио колико су они паметни, добри и умиљати, само треба знати са њима. Неко то нпр. не може и не види, ја те људе не мрзим због тога, али нема разлога да се неко иживљава на другом живом бићу, само зато што му је тако дошло.
Ја сам за то да се сви ти индијанци шаљу на робију, бар пар година, а они што су већ у затвору, иначе имају много лепо мишљење о тим шабанима који се тако задовољавају, мучећи животиње. Тако да ће они те казне фино одлежати и заслужено.
Volim i ja kerove, ali vi bi teze kazne za te likove nego za silovatelje, ili likove koji maltretiraju zene i slicno. Moze ti i patka biti kucni ljubimac.
Мени је много готивна она баба што је подметнула обезглављеног кера како би привукла медијску пажњу и оптужила комшије за злодело. Нарафски, одма се дигла фрка, позива плебс на линч непознатог монструма, и штасвене. Међутим, у невероватном обрту приче, наши врсни форензичари налазе керову вуглу покрај пруге, закључују да га је дрмно воз и бакута признаје како је све измислила. Такав анти-климакс ми је страшно пријао услед свих оних јебања мајки по форумима од како је неко скратио Милу. Много су ми ишли на ганглије они пацијенти којима кад кажеш да је "то само кер", аутоматски ти припишу кривицу за сакаћење свих до сада осакаћених керова, Холокауст и рат у Босни.
Ја чувам голубове писмоноше и пре неколико недеља ми је куна преко ноћи убила 4 голуба, тако што им је покидала главе и попила крв. Од тад безуспешно покушавам да је ухватим у клопку, али будем ли је ухватио јебаћу јој маму мамину, јер те голубове сам укрштао две године...
Људи не једу друге месождере, њихово месо не прија нашем организму.
Naravno da jedu... ne samo pse, već i međede, zmije, ribe mesoždere...
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/31/Dog_meat.jpg
То је већ болештина, и за сваку осуду. Медвед је човеков најбољи пријатељ.
Ја бих пробао медједа.
Змије су ми јако привлачне. Је л' јео неко?
Нисам јео, али сам чуо за змије да су врх, ако их спреми неко ко зна да их спрема.
Izuzetno je umnobolno mučiti i pse i mačke. Naročito mačke. Jedino razumem u samoodbrani, ako te krvoločni pas napadne. Sve ostalo je za svaku osudu.
Могу ја да разумем и када нека луталица нападне некоме некога (брата, оца, мајку, сестру, дете), то и могу да разумем, па чак и да није самоодбрана.
Али главна ствар је у томе што и у том случају није тај пас крив за то, него његов бивши власник, који га је купио, па кад му је досадило избацио га на улицу.
Море, има власника који васпитавају своје псе да нападну, те им пси имају низак праг толеранције.
Такве људе бих у казан.
Да се осмуди.
Слажем се.
Код нас је најгоре што се у тим случајевима пси успављују, а газде се кажњавају неким минималним казнама, које су реално смешне.
Verujete li da imam strinu koja se užasava mačaka, a zato za ljubimca ima - pitbula!
Pre negde je valjda taj pitbul uhvatio da kolje mačku što im je zalutala u dvorište, a niko od njih nije smeo da priđe da spasi mačku. Kad sam pitao zašto, dobio sam sledeći odgovor:
- A šta ako mačka skoči na mene?
o.O
Peki, tvoja strina je vrlo razumna zena. Mogli ste svi da poginete da nije bilo tog pitbula!
Crni humor. Nisam mu vican, al eto... :)
Iživljavanja nad nemoćnima (deca, stari, žene) je konstantno prisutno u raznim oblicima (emotivno, fizičko, seksualno) i na raznim mestima (porodica, posao, škola, sportski klub, ustanove socijalnog staranja i drugo) i počinioci su najčešće lica koja su žrtvi dobro poznata (blizak član porodice, komšiluk, lice koje je poslom vezano za žrtvu itd), sad se o tome manje govori jer se uplelo i jedno nesretno pseto.
I o Mili će se zaćutati čim dobije sve što treba i tema postane izarčena. U međuvremenu će se desiti druga nesreća koja će dobiti medijski prioritet.
Suštinsko, kompleksno rešenje problema nasilja ne postoji, ali mi nismo ni pokušali, osim, naravno : deklarativno. Ostali su u pokušajima poodmakli i o tome dovoljno znaju i žrtve te imaju i znaju kome da se obrate, i taj MORA da postupa po uhodanoj proceduri.
Mi smo sa rešenjem i odmakli-deklarativno.
Žrtve trpe i ćute.
Počiniocu je sve lakše da divlja.
Suočeni smo sa poplavom vesti u kojima se glavni akteri iživljavaju nad jadnim i nemoćnim životinjama,
a onda sa komentarima, u kojma se glavni akteri iživljavaju nad jadnim i nemoćnim monstrumima,
a zadim sa modovima, koji se iživljavaju na svemu živom...
Da li je to neko pomodarstvo, ili su se u Srbiji, najzad razvile empatija i saosećanje sa drugim živim bićima (narodu poznatijih kao džukele, da budem jasan)?
Da li način razmišljanja poput ''razvalio bih ti pičku krvavu, kurvo, kurcem bi ti izvadio oči, a onde te tako ćoravu bacio u istu reku''
svedoče o krhkoj slovenskoj duši, zgroženoj i zanemeloj nad strašnim zločinom, ili o poremećenom sistemu vrednosti (i svesti)?
Mnoga se pitanja nameću, ali sam siguran da Vi, dragi vukajlijaši, imate odgovere na njih (i naravno na one, koje vas niko nije pit'o)...