Sve to s knjige skrati na SF priču kakve su nekad bile u Politikinom zabavniku i biće super.
Kud odmah na knjigu čoveče?
Da, Srbija je prihvatila tuđinsku vlast ali se pojavljuje ipak pokret otpora pod sloganom
Zvezda, Srbija, nikad Azioslavija;)
Strava.
Aurora, dala si mi dobru ideju. Pokušaću da napišem priču, tj. da skratim na priču. :)
Hvala na pohvali. :)
Чек, чек, има овде нелогичности:
1) Ако је прогласио Панславију, зашто би она постала Азиославија?
2) Кад би нека држава постала толико моћна и без икаквог разлога кренула на азијске силе, навукла би на себе мнооого противника.
3) Ово ти је много као комунистички СССР, звучи као да на њих правиш пародију.
4) Бави се мало шпијунажом, овим-оним политичким мућкама, више није све к'о у Средњем веку, па ће војска све да осваја.
У сваком случају, све похвале за труд и само напред!
Ma da brate, samo polako, za početak priča a kasnije...ko zna, samo je univerzum granica;)
Ja te podržavam, ubaci samo da su Rusi Ameri zaratili oko Marsa, a da je ALjaska samo priprema za prve zvezdane ratove. I ubaci da su Rusi, tj Sloveni postali žuta rasa i sve je kul. A Ameri hispano...
Лепа је замисао, али имам ја пар измена и допуна:
1. Цар би требало да се зове Стефан Герман Алтоман Андроник VIII Крвник. Или тако некако;
2. Друштво би било подељено на 4 класе:
- Властела;
- Ратници;
- Клер;
- Нељуди.
3. Званични језик не би био руски, но би их било три, и то високославјански (њиме говори властела, а писмо је мешавина глагољице и готице), старогрчки (њиме се служи клер) и простославјански (причају га нељуди (кметови), писма нема (који ће им курац?));
4. Главни град би био суперконурбација Кијева, Цариграда, Дамаска, Јерусалема и Антиохије и звао би се Надгород;
Има ту још штошта, ал мрзи ме сад да лупетам. лолол
Razmotriću sve vaše predloge i napisaću jednu (dobru) SF priču. :) Najverovatnije ću završiti do vikenda zato što sada imam školske obaveze. Hatakaran, primetih i ja te nelogičnosti. Znam kako ću da ih ispravim. :)
Zanimljivo, samo piši, ja prvi kupujem:)
Ovo me podseti na
http://vukajlija.com/boj-na-kosovu-holivudska-prica/191134
ali baš. :)
Hahahahaha, kul je fora. :)
Evo, nek' bude ovo tema za "wannabe" pisce.
Deo moje nezavršene pripovetke. Vremenski mi se malo odužilo pisanje, ali tešim se činjenicom da je Andrić pisao travničku hroniku 30 godine. :D
Sunce je već dostiglo najvišu tačku na nebu kada seljak obrisa rukavom zdravije ruke poslednje graške znoja sa čela. Radio je tek nekoliko sati, a već je osećao stravičan umor koji ga primora da spusti svoje mršavo, malaksalo telo i navali se na trup debelog hrasta. Otpivši nekoliko gutljaja vode iz svoje čuture, zagleda se u nebesko plavetnilo iznad svoje glave. Snop svetlosti koji je prodirao kroz prazninu nastalu obaranjem razgranatog i mahovinog obraslog debla, obasjavao mu je potamnelo, izborano lice sa prćastim nosem i sedom kosom koja mu je upadala u kao ugalj, crne oči i lepila se za vlažne, tanke usne, pri naletu vetra. Njegova figura, jedina obasjana jakom svetlošću u hrastovoj šumi,koja šušteći poče melanholično da mami i opija, navede seljaka na razmišljanje o kraju svog zemaljskog postojanja.
Ostareo je. Pomisli. Pogled mu sa neba, pade na sekiru koja je ležala pored njegove leve butine. Poče da posmatra rđom zahvaćene delove sečiva. Kroz glavu mu prođe slika crnokosog mladića, širokih pleća, koji palcem, ispred kovačke radnje, uz zaglušujuću buku koju prave tupi udarci čekića o metal, prelazi preko svog oruđa.
Немој Азиославију, лоше звучи.
Počeo sam da pišem SF knjigu. Sada vam samo postujem prolog, a ako nešto ne štima u onome što sam napisao, može da mi da neki savet za kvalitetnije pisanje, a ako je malo grublji, može da mi kaže da ostavim pisanje i radim nešto drugo. Svaka pohvala je dobrodošla, a ako baš mora, i neka kritika. :) Inače, evo ga prolog:
Prolog
Bila je 2092. godina. Kao da je juče bilo u životu Dimitrija Markovića kada je caristička Nova Rusija uspešno izvršila Panslavistističku misiju u kojoj su joj pripale sve slovenske zemlje. Kasnije je u Velikom azijskom ratu osvojila Japan, Mongoliju i severni deo Kine, što je bilo dovoljno da se stvori jedna jedinstvena supersila u svetu: Azioslavija.
To je bilo pre deset godina, seća se Dimitrije. Bio je na trećoj godini fakulteta kada se to desilo. Sećao se kada je trenutni car Nikolaj Velimirovič Brežnjev držao govor o idejama panslavizma i ’pravdi’ koju je on nameravao da širi među svim slovenskim gradovima. Za glavni grad te velike Azioslavije postavljen je Sankt Petersburg, koji je preimenovan u Brežnjevgrad, a ono što su nekad bile slovenske države je postalo Zapadna oblast. Dimitrije nije bio zadovoljan novom državom. Sve knjige koje su proglašavane anticarističkim bile su spaljivane, a svi koji su bili protiv cara su bili vešani po trgovima širom Azioslavije. Ruski je proglašen maternjim jezikom, tako da su svi bili obavezni da uče ruski, jer su u suprotnom bili proglašavani Antislovenom i odvođeni u logore na prevaspitavanje u ’pravom slovenskom duhu’. Prava ugnjetavačka politika, zar ne?
Sada je Dimitriju bilo trideset pet godina, živeo je i radio kao profesor istorije u Beogradu. Bio je veoma slabo plaćan zbog toga što je Azioslavija imala velika novčana ulaganja u Aljaski rat koji je vodila protiv Severne Amerike, novonastalog kontinenta-države (da, Kanada je pripala SAD-u), u cilju da osvoji Aljasku kako bi proširila teritoriju na još jedan kontinent. Kao i većina stanovnika Azioslavije, i sam Dimitrije je bio protiv tog rata. Smatrao je taj rat besmislenim. I ne samo rat, celu državu je smatrao besmislenom, zbog čega bi mogao lako da nastrada.
EDIT: Ovo mi je jedno od prvih pisanija.