Jebote, koja navala na temu. :)
Ne mogu doći do reči :)
Ja prvi put čujem za ovog pesnika, nadam se da je muško!
Лули поздрав!
Hugo, pozdravih te već jutros, ne znam da li si vidio. :)
A sad, ne mora da znači da tema neće naići na svoje pristalice, ne spemujte bezveze.
Žensko, nisu pesme, već romani. Polako, polako, tiha voda breg roni. ;)
Што се каже... ВВорд :)
Много постова има, да закључам, па да отворим "Рани Маника 2"? Препунила се тема...
Rani Manika moj dobar drugar , oo u srcamo ovaj da da da dobro pise Rani Manika i da da ce da ce biti dosta publike na temi , od srca joj cestitami i da dobo pise i da ne da ne da ne zabusava .
Kako ste kul.
Nego,prvi put u životu da čujem da je još neko pročitao Mati pirinča. :)
Ja par puta pročit'o. Ovu drugu nisam. Lakšmnanova žena je Rani. :)
U Mati Pirinča mi se svidja...pa sve,jebem mu mater.Prikaz velike porodice i neprikosnovenog vodje Lakšmi.Odnos blizanaca.Ana,autsajder koji prodje najbolje.
Lalita i Džejan odličan prikaz bića koja su od starta života u glibu i koja moraju da se nose sa tim.Sevenez i ekstaterestrial ekspirijensiz. :)
Aja,dobri tantus.Ali tantus.
I svi likove iz druge faze romana koja je doduše malo slabija.Dimpl,Niša,Bela,Rani...
Samo što sam ja uvek malo rezervisan prema svemu što dolazi iz tih šttrokavih zemalja ali jebiga,ipak je roman mnogo dobar.
Ghahahhahaha još uvijek se takmičite :D
Прочитала сам Мати пиринча, ову другу нисам. Углавном, исте импресије као Гвозден.
П.С. Димпл је ужасно име.
Da,kao bradavica ali bolesna.
Баш. Е, како вам се чине Џапанци после описа оних мучења Лакшминог мужа?
Ajino mučenje je relativno blago.
Znao sam za njihova zverstva po istočnoj Aziji i ranije ali knjiga je poslužila kao još jedan dokaz za prisustvo te strašne note surovosti i okrutnosti kod žutih ljudi.
Naravno da ta crta postoji u celom ljudskom rodu ali kod njih mi je nekako još izraženija,punija,ne znam,kao da im nije uradjena neka završna obrada u procesu pravljenja čoveka.
Јест'. И онај моменат кад вођа тих Џапанаца пушта класику и ужива...
Procitala sam samo ,,Mati pirinca", privukao me je naslov.
Priznajem da nisam bila bas nesto odusevljena, sve do momenta kada sam shvatila da je sve do tada napisano,zapravo, tonski zapis, tako da je bilo interesantno iz te pozicije ponovo promisliti sve procitano. Vrlo interesantan nacin da se skopca proslost i sadasnjost.
Šta mislite o njenim romanima?
Jeste li se više (i da li ste se uopšte) pronašli u "Mati pirinča" ili u "Dodiru tla"? Jeste li promenili pogled na nešto zbog ovih romana?
Šta mislite o njenom ubacivanju sebe u "Dodir tla"? Smatrate li da je to tek nešto napisano zarad mućkanja glavom čitalaca, ili je zaista krenula put heroina?
Što se mene tiče: obe su me knjige oduševile, premda "Dodir" nešto manje. U "Mati pirinča" sam toliko stvarno doživela likove da sam naizmenično plakala zbog Lakšmi i klela je, žalila sam sirotog, dobrog Aju, od ove knjige gajim nezdravu averziju prema Japancima, preklinjala sam Seveneza da se ostavi pića, mrzela sam Lakšmnanovu ženu (do te mere da sad ne bih mogla da joj se setim imena ni da me ubiješ - Rata? Raša? Rašita?)...
U "Dodiru tla" sam se sve vreme nervirala zbog insistiranja bliznakinja na ostanku u Londonu, mrzela Rikija, skoro do kraja i Klaru...
Obe knjige su prelepe, jedino što u mojim očima uzdiže "Mati pirinča" jeste činjenica da je to priča o snazi, o izlaženju na kraj sa svim nedaćama, kolike god to žrtve iziskivalo, dok "Dodir tla", u suštini, govori o podleganju svojim željama i slabostima, zanemarujući posledice. Priznajem - moj je veliki literarni defekt to što će mi se knjiga teže svideti ukoliko nemam povezanost s likovima.
Koje je vaše mišljenje?