Da li je uopšte pristojno biti srećan?
Aj sad cu zvucati kao 15ogodisnjakinja, ali meni je covek srecan kada svakoga dana, koliko god bio sjeban, nadje razloga da se iskreno nasmesi. Dan bez iskrenog osmeha mi je propao dan, a takve ne zelim. A sto se tice neke zivotne srece i ispunjenosti- ne mislim da cu ikada dostici to, najiskrenije. Previse zelim od zivota.
Bravo, Jovicicu!
A što kenjaš brate?
Da, pristojno je.
Ja sam generalno srećna osoba i imam onu moć da mogu jako lako nekoga da razveselim i nasmejem, teški pozitivac. Mislim da je to jedna od bitnijih stvari u životu. Životna sreća kako kada, ali sopstvena skoro uvek. Uvek i bolje ide ostalo kada je tebi milina.
Naizgled zajebantsko pitanje, ali ako se malo zamisliš bolje nije.
Recimo kad prolazim pored nekih invalida ili slično, ne skakućem mnogo i ne kezim se, nego se uozbiljim, makar dok prođu!
Jako mi je neprijatno da trčim, da skačem, a neko pored mene je nepokretan.
sreca dal je to sto sam dobio televizor u blicu?, mozda to sto upoznah ljubav na buskoj stanici,dal to sto sam ostao ziv jednog dana na poslu.....hm ne
sreca ce da dodje kad budem bio matori deda i pogledam svojih 10 unucica kako se igraju,znajuci da imaju zdravo detinjstvo....
Срећа је једноставно осећање које те употпуњује и чини задовољним! Свршиш срећан си јер си задовољан, наједеш се као стока срећан си јер си задовољан, Астон вила покида Челзија, срећан си јер си задовољан.
Мене више занима срећа у смислу, имао си среће остао си жив! Мислим, у енглеском те две речи подељене...
Хепинес и Лак! ај ту да вас видим, ја у ту Лак, срећу не верујем!
Takođe... Ali ono da se baš iskreno nasmijem... Redovno se dešava da sam baš sjeban i onda uveče neko nešto ovdje lupi, i popravi mi cijeli dan...
Recimo jedno veče sam bio baš baš smoren i kažem ja Culetu da idem da ispušim jedan, a on mi odgovara AJDE, AJDE, ČUVAJ KOLJENA, i ja sam se tome baš prekinuo od smijeha, i popravilo mi je raspoloženje
Zivotna sreca su valjda prijatelji, porodica i solidna finansiska situacija.... Zvuci otrcano al bez necega od navedenog je vrlo zajebano i svakodnevna sreca ne moze da nadomjesti nedostatak pomenutog....
a sta je svakodnevna ne znam da objasnim....
Ja nisam pozitivac za sebe, ali za druge jesam i to baš veliki optimista, i mogu da ih nasmijem uvijek mojim kretenizmima
Ma nema tu filozofije - sreća dolazi od nekog uspijeha ili prosperiteta, bilo ličnog, ili nekog nama dragog (ili čak recimo kluba za koji navijamo) - sreća je osjećaj ispunjenosti, ostvarenosti i zadovoljstva.
A veselo raspoloženje dolazi od humora, smijeha, druženja, zezancije i sl.
Često sam veselo raspoložen, ali da modu da kažem da sam baš istinski srećan, to se rijetko dešava.
Međutim, budisti su tu u pravu, što čovjek ima veće ambicije, želje i očekivanja, to je manje srećan.
Neku filozofsku sreću trebamo imati i kad smo u kurcu i kad nam loše ide - kažemo, živ sam, zdrav sam, lijep je dana, na poljančetu se djeca igraju - i eto razloga da budem srećan.
S druge strane, tu je pitanje da li je pristojno uopšte biti srećan, s obzirom na sva sranja koja se u svijetu dešavaju.
Dučić kaže da su male sreća ljudsko, a velike božansko delo, i da ne možeš govoriti puno o sreći, a da ne postaneš malo nesrećan jer svaka filosofija je tužna, zato što je duboka i mračna.
Ne postoji objektivna sreća. Sreća za Lazu nije isto što i sreća za Marka. Samo treba uzeti sopstvena merila sreće i ne meriti svoju sreću tuđom, jer čovek je sklon postavljanju visokih ciljeva, a nije svačiji domet isti, tako da oslobađanje i stvaranje sopstvene idivudualnosti u okviru kojih možeš sam postaviš kriterijume sreće, a ne da ih stvaraš na osnovu drugih je istinska sreća.
ТУ ГРЕШИШ!! ЈА ДА САМ ИНВАЛИД ЈА БИХ ЖЕЛЕО ДА ЉУДИ ОКО МЕНЕ БУДУ СРЕЋНИ! И ДА СЕ ПОНАШАЈУ ПРИРОДНО, тада би се ја осећао мање инвалидом! Тако да Маре грешиш!
Da sam ja invalid, i da su svi oko mene pokunjeni zato što sam ja invalid ja bi se osetio krajnje nesrećno jer mi deluje kao da me svi sažaljevaju, a ja bi želeo da se osetim kao ravnopravni član, bez obzira na hendikep.
tacno jadno se neko osjeti ako misli da ga sazaljevaju...
slazem se sa fejsom i culetom.
Da, da, u pravu ste, nego ja previše razmišljam i onda mi pada na pamet da ako ja trčim, ako sam srećan i to da će on da razmišlja KAKO JA NE MOGU DA TRČIM I DA BUDEM SREĆAN...
A oni samo oće da budu isti, tj da ih ne gledamo drugačijim očima
Svakodnevna ne moze trajno da mjenja zivotnu jer se niko nece smijati ako sa 60 bude sjedio sam u stanu/kuci cemu li vec i gledao tv cekajuci infarkt....
Sreća je biohemijski proces u mozgu nastao lučenjem serotonina i ostalih hormona.
Ja nisam srećan.
Drmni neki SSRI :))
Evo pošto sam otvorio ono za samoubistvo, ide direktno obrnuta tema...
Recimo ja sam se jutros, tj u 16 časova probudio jako srećan, ali nemam pojma zbog čega, baš veze nemam, ali mi je dan počeo super, a obično kad se kasno probudim, dan mi je usran.
Svakodnevnu sreću gledam kroz neke sitnice, recimo kad mi jave da sam položio ispit, kad vidim neko slatko dijete (jednom mi se jedan mali plazio i ja sam bio mrtav zadovoljan cijeli dan)...
Dok životnu sreću gledam kroz zdravlje i uspjeh na poslu recimo...
Dobro, životne sreće su obično u većini slučajeva iste, to su zdravlje, posao, ljubav itd... Naravno i pare, da se ne lažemo, i te kako čine srećnim.
Tako da me više zanima šta vas svakodnevno čini srećnim.