Ја мучим животиње тренутно, а то нисам радио као мали. Интересантно је када жаби одсечеш главу, па завучеш иглу у централни канал кикме да се не копрца и гледаш како полако, нежно, готово заљубљено опушта своје удове и предаје се теби, као блаженом господару. Онда финим маказицама јој кожу скинеш са грудног коша и кренеш једно по једно ребро да сечеш. Завршивши то уклањам грудну кост и дивим се срцу које куца наредних пола сата, а можда и дуже. Али то је за шоње. Доватим неких хемикалија и онда се игра са срцем. Рецимо, лепо је када ацетилхолин канеш на то срце и оно стане, па онда мало адреналина и види! Опет ради! Деси се да неће да се игра са тобом па мораш мало да додаш струје.
Е то је уживанција.
Сисари нису интересантни... срце им престаје са радом 2-5 минута након одсецања глоОооООоове...
Mučila sam životinje u smislu kidanja krila muvama, ubijanja buba, komaraca i tako toga, ali to su sve gamad koju treba ubiti.
A kad je reč o krupnijim živptinjama, mačke ne podnosim, a moja mama ima 4 neke mačketine, koje samo jedu i debele su i velike kao prasići pred božićno klanje. Njih redovnom šutam u dupe, jer se muvaju po terasi i nerviraju me onako dok se maze i predu, ljigave su jako.
Pse ne volim i da ih se ne bojim i njih bih šutala.
Generalno, ne volim životinje i nemam neka osećanja sažaljenja nad mučenim životinjama.
Mi smo mazali plastične savitljive štapove od jedno pola metra mašću, ne znam sad od čega su tačno bili, i gurali ih mačkama u dupe. Kad mački gurneš nešto tako dugačko u dupe ona ne može da skreće već ide samo pravolinijski -ko voz. Dok ne udari u neki zid i onda muku muči, ne zna šta će.
A da. Bez zajebancije. Zaklao sam prase od 23 kg prošlog Uskrsa na selu. Deda mi je bio kasapin, onaj profi, to sam nasledio od njega i nije mi bila preterana frka, zamišljao sam ga kao slatkog sutradan na ražnju. Eto, sad mi lakše. Ne verujem da ću ikada više to da radim.
Jel ima neko gori od mene?
Ја мучим животиње тренутно, а то нисам радио као мали. Интересантно је када жаби одсечеш главу, па завучеш иглу у централни канал кикме да се не копрца и гледаш како полако, нежно, готово заљубљено опушта своје удове и предаје се теби, као блаженом господару. Онда финим маказицама јој кожу скинеш са грудног коша и кренеш једно по једно ребро да сечеш. Завршивши то уклањам грудну кост и дивим се срцу које куца наредних пола сата, а можда и дуже. Али то је за шоње. Доватим неких хемикалија и онда се игра са срцем. Рецимо, лепо је када ацетилхолин канеш на то срце и оно стане, па онда мало адреналина и види! Опет ради! Деси се да неће да се игра са тобом па мораш мало да додаш струје.
Е то је уживанција.
Сисари нису интересантни... срце им престаје са радом 2-5 минута након одсецања глоОооООоове...
Dub (za nekih 20 minuta)
I tako se mi vracali iz lova, kad cujemo neko suskanje u zbunju, uz'o ja pusku, opalim dva puta kad ispade komsija Rajko, jebi ga, sta da kazem, zao mi bilo, ali je ukusan bio moram da priznam.
Увек је било довољно да ми нешто ЈЕДНОМ објасне, како бих ја сконтао да је то погрешно или опасно.
Наравно. Али, јебига, дешавало се да се некад направи по неко срање. Сад ко матор коњ изјебем ствари а да нисам свестан разлога, камоли ко дете. Наравно, има и савршених људи који никада нису попишали цвет или згазили мрава, а има и нас који смо били зликовци. Како год, сигуран сам да не бих никад отишао даље од онога што сам навео.
Кад сам кренуо у школу, данима сам плакао због једног клинца који није имао паре за ужину и сећам се да кева није могла да ме умири. Никако ми није било јасно да неко нема да једе. Неколико пута сам се одрицао своје да бих њему купио. А, то што сам као дериште од 5 година псу посеко реп ме ипак чини Џеком трбосеком сад. Па, наравно.
ja insekte ne podnosim i uvek ih slatko ubijam kad mogu,jesam kao mali cupao krilca ali ne nesto mnogo.mozda sam to uradio 4 pita u zivotu.velike zivotinje nisam nikad mucio i ubijao.to je grozno.znam ljude koji su to voleli da rade kao deca ali nisu serijske ubice naravno,a nisu ni bas cisti.serijski ubica se ne postaje iz tog razloga,znaci ako neko muci zivotinje moze da postane serijski ubica.serijski ucica se postaje ako vas eko muci i zlostavlja kao dete,roditelji recimo e tako se prave serijske ubice.onda ta deca muce i ubijaju zivotanje a kad odrastu onda i ljude
Ja našao pauka u kadi pre nego veče, prsnuo ga vodom, zalepio za kadu, pa mi ga beše malo žao, uzoh ga, osuših fenom i on POČE DA RADI JEBOTE.
A onda sam ga pljesnuo rukom.
Ја мучим животиње тренутно, а то нисам радио као мали. Интересантно је када жаби одсечеш главу, па завучеш иглу у централни канал кикме да се не копрца и гледаш како полако, нежно, готово заљубљено опушта своје удове и предаје се теби, као блаженом господару. Онда финим маказицама јој кожу скинеш са грудног коша и кренеш једно по једно ребро да сечеш. Завршивши то уклањам грудну кост и дивим се срцу које куца наредних пола сата, а можда и дуже. Али то је за шоње. Доватим неких хемикалија и онда се игра са срцем. Рецимо, лепо је када ацетилхолин канеш на то срце и оно стане, па онда мало адреналина и види! Опет ради! Деси се да неће да се игра са тобом па мораш мало да додаш струје.
Е то је уживанција.
Сисари нису интересантни... срце им престаје са радом 2-5 минута након одсецања глоОооООоове...
Mučila sam životinje u smislu kidanja krila muvama, ubijanja buba, komaraca i tako toga, ali to su sve gamad koju treba ubiti.
A kad je reč o krupnijim živptinjama, mačke ne podnosim, a moja mama ima 4 neke mačketine, koje samo jedu i debele su i velike kao prasići pred božićno klanje. Njih redovnom šutam u dupe, jer se muvaju po terasi i nerviraju me onako dok se maze i predu, ljigave su jako.
Pse ne volim i da ih se ne bojim i njih bih šutala.
Generalno, ne volim životinje i nemam neka osećanja sažaljenja nad mučenim životinjama.
Jedino su mi konji jako dragi.
Mi smo mazali plastične savitljive štapove od jedno pola metra mašću, ne znam sad od čega su tačno bili, i gurali ih mačkama u dupe. Kad mački gurneš nešto tako dugačko u dupe ona ne može da skreće već ide samo pravolinijski -ko voz. Dok ne udari u neki zid i onda muku muči, ne zna šta će.
Bilo je mnogo smešno. Sad mi je žao.
A da. Bez zajebancije. Zaklao sam prase od 23 kg prošlog Uskrsa na selu. Deda mi je bio kasapin, onaj profi, to sam nasledio od njega i nije mi bila preterana frka, zamišljao sam ga kao slatkog sutradan na ražnju. Eto, sad mi lakše. Ne verujem da ću ikada više to da radim.
Jel ima neko gori od mene?
Jao ne pominji mi , kolko sam se ja od toga usro kao klinac . Na kraju ga keva uhvatila i meni ga nesto bilo zao cini mi se da je bilo mladunce :)
Е то је уживанција.
Сисари нису интересантни... срце им престаје са радом 2-5 минута након одсецања глоОооООоове...
АхахахахахаххахахахаххахахахаххахаХХАХАХАХАХАХААХАХА!
КРАЉ!
КРАЉ!
Ја се не зајебавам.
Režem čvarke kao profesionalac, a i pečenicu osposobim za ražanj u relativno brzom roku :)))
Па, јебем те. Знам да се не зајебаваш.
Да знаш , и ја .....
Ја сам држао ноге вепру док су га клали , али боже мој , то је домаћински посо ....ал што се трзао еј једва смо га суздржали...
I tako se mi vracali iz lova, kad cujemo neko suskanje u zbunju, uz'o ja pusku, opalim dva puta kad ispade komsija Rajko, jebi ga, sta da kazem, zao mi bilo, ali je ukusan bio moram da priznam.
xD
Иначе, не сећам се кад сам убио паука, осицу или тако нешто, трудим се да решим ситуације без жртава. Само комарце таманим.
Ne bih zeleo da je moje misljenje u vezi ovoga tacno .
3:)
Знам да ти знаш, али верујем да други не знају. Јеби ме.
Наравно. Али, јебига, дешавало се да се некад направи по неко срање. Сад ко матор коњ изјебем ствари а да нисам свестан разлога, камоли ко дете. Наравно, има и савршених људи који никада нису попишали цвет или згазили мрава, а има и нас који смо били зликовци. Како год, сигуран сам да не бих никад отишао даље од онога што сам навео.
Кад сам кренуо у школу, данима сам плакао због једног клинца који није имао паре за ужину и сећам се да кева није могла да ме умири. Никако ми није било јасно да неко нема да једе. Неколико пута сам се одрицао своје да бих њему купио. А, то што сам као дериште од 5 година псу посеко реп ме ипак чини Џеком трбосеком сад. Па, наравно.
ja insekte ne podnosim i uvek ih slatko ubijam kad mogu,jesam kao mali cupao krilca ali ne nesto mnogo.mozda sam to uradio 4 pita u zivotu.velike zivotinje nisam nikad mucio i ubijao.to je grozno.znam ljude koji su to voleli da rade kao deca ali nisu serijske ubice naravno,a nisu ni bas cisti.serijski ubica se ne postaje iz tog razloga,znaci ako neko muci zivotinje moze da postane serijski ubica.serijski ucica se postaje ako vas eko muci i zlostavlja kao dete,roditelji recimo e tako se prave serijske ubice.onda ta deca muce i ubijaju zivotanje a kad odrastu onda i ljude
Uroše, diplomato prevejani :))
@sedplas
Ti ne shvatas kolko se ja smejem .
:(
Ja našao pauka u kadi pre nego veče, prsnuo ga vodom, zalepio za kadu, pa mi ga beše malo žao, uzoh ga, osuših fenom i on POČE DA RADI JEBOTE.
A onda sam ga pljesnuo rukom.