Јес'да је тема отворена дан касније али ето је. За разлику од теме "Где вас је затекла прва сирена", овде ћемо качити људе који су дали животе за отаџбину, који нису заслужили да падну у заборав!

За почетак вам прилажем обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање Аеродром Лађевци, 24.03.1999.

Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити. Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове анђели моји челични! Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане. Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. Јуришног пука: ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног вазздухопловства.
Ни теже ни поносније! Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.

НА АВИОНЕ!

Затим, неки од хероја рата 1999 које је држава "заборавила" по свему судећи.

Milenko Pavlovic, potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 204.lovackog puka poleteo je umesto mladjeg oficira u susret NATO eksadrili i bez oklevanja se upustio u neravnopravnu borbu

Potpukovnik Milenko Pavlovic, od oca Milorada i majke Radmile, rodjen je 1959. godine u selu Gornje Crniljevo pored Osecine, u valjevskoj opstini. Prva cetiri razreda osnovne skole zavrsio je u rodnom selu, a zatim naredna cetiri u Osecini. Pohadjao je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a potom nastavio skolovanje kao pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Podgorici, Puli i Zadru.
Od 1982. godine sluzbovao je u Batajnici. Dva puta vanredno je unapredjivan: u majorski i cin potpukovnika.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovackog puka, cije je sediste bilo izmesteno u Staru Pazovu.
Oko 12 casova 4. maja 1999. primecena je veca grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije „Krusik“, kao i na vojna skladista u selu Pricevićc. Komandu da poleti dobio je jedan od mladjih oficira, ali je potpukovnik Pavlovic telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrzi, a umesto njega poleteo je on u svom avionu MiG-29. Ubrzo se našao nad Valjevom, ali se posle samog uzletanja na njegovom avionu pokvario generator naizmenicne struje tako da je ostao bez radara. Pavlovic se upustio se u neravnopravnu bitku i ubrzo je, oko 12 i 35, bio pogodjen sa tri rakete. Poginuo je jos u vazduhu. Poslednje reci su mu bile: „Imaju me!“, a ostaci njegovog aviona pali su u blizini sela Petnica.
Sahranjen je 6. maja 1999. na Bezanijskom groblju. Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu, i sinove Srdjana i Nemanju.
Odlikovan je posthumno Ordenom za hrabrost i Zlatnom letackom značkom.

Nikada nije proglasen za heroja.

Državna sramota
Od porodice pilota pukovnika Milenka Pavlovica drzava je zatrazila da vrati trista hiljada nematerijalne stete. Zatrazili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplacena.
Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srdjanu, umanjen je na 450 000 dinara. Njegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odsteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.
_
Zoran Radosavljevic, major pilot RV i PVO VJ

Rodjen je 26.02.1965.godine u Pristini, od oca Svetozara i majke Radojke. Ima sestru Snezanu. Nije bio ozenjen.
Posle zavrsetka osnovne skole nastavio je skolovanje u Vazduhoplovnoj srednjoj vojnoj skoli “Marsal Tito”. U Mostaru, kao ucenik 19.klase. Potom je bio pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u zadru. Koju zavrsava 1987.godine sa odlicnim uspehom, kao peti po rangu, sa zvanjem pilot lovac.
U toku vojnicke karijere postize zapazene rezultate i kao jedan od najboljih pilota zavrsava preobuku za avion MiG-29, 1992.godine. Paralelno sa radom zavrsava postdiplomske sudije na smeru za vazduhoplovnu navigaciju Saobracajnog fakulteta i 11.juna 1998.godine stice zvanje magistra tehnickih nauka. Pripremljunu doktorsku disertaciju nije stigao da odbrani na fakultetu, odbranio ju je na nebu svoje otadzbine s najvecom ocenom.
Izvrsavajuci borbeni zadatak na avionu MiG-29, u odbrani SRJ od agresije NATO-a, poginuo je 26.marta 1999.godine u 17,12 casova u rejonu Loznice. Sahranjen je na groblju Lesce u Beogradu.
_
Zivota Djuric potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 241. lovacko-bombarderske eskadrile potpukovnik Zivota Djuric poginuo je 25. marta 1999. godine posle napada na kamp za obuku teroristicke takozvane OVK. U trenutku pogibije upravljao je borbenim avionom tipa J-22 Orao, ev.br.25104.
Zivota Djuric upisao se u Vojnu vazduhoplovnu skolu u Mostaru, zatim je bio na Akademiji u Zemuniku kraj Zadra i dve godine u Podgorici.
Sluzbu vojnog pilota je poceo 1986. godine na aerodromu Petrovec kraj Skoplja. Tu se i ozenio Biljanom koja je iz okoline Paracina. Na svet je donela prvo sina Aleksandra, zatim cerku Anu.
Pilot Zivota Djuric,zvani Zika pilot poginuo je 25.III 1999. u odbrani zemlje od NATO agresora pa mu je na taj dan drustvo otkrilo spomenik - 25. 03 2005 godine.

24.03.1999 - НИСМО ЗАБОРАВИЛИ!
СЛАВА ПАЛИМ ВОЈНИЦИМА У ОДБРАНИ МАЈКЕ СРБИЈЕ И СРПСТВА!
СЛАВА НЕВИНИМ ЦИВИЛИМА!
СЛАВА СРБИЈИ!

zašto spemuješ forum?

Зар је ово спем?

Ја сам ти прочитао само последњу реченицу. Саћу да тркнем да запалим свијећу.

pa jeste. ima tema o bombardovanju, tu možeš da pišeš ne samo gde si bio, opuštemo možeš i kako si ti doživeo. pored toga, dal si mogo malo duži uvodni post?

Без спема, молим вас.

Типујем на Костића да ће закључати.

Nije ti ovo bas forum za ovakve teme.

Nažalost brzo smo zaboravili ...

Nijedan post nije predug kad su mrtvi ljudi u pitanju.