Prijava

A kako drugačije da te doživljava? Ja te isto zamišljam kao više razmaženo nego cmizdravo, ali ipak nemuževno dečače.
Tako se postavljaš i to je ono što se može pročitati iz tvojih postova.

jbt javio,da ga nisi nazvao branislave,ne bih ni skapirao da mu je nick to ime napisano unazad.
Ja sve vreme citao vlasinaserb.

Vlasi Ne Serb...

Gazimudo, pa stvarno si srpski nacionalista ...:))

ma ja to tumacio kao Vlasina Serb, iz fazona neki Srbin iz Vlasine , sad mogu mirno da spavam, i danas sam naucio nesto novo.

ma skontao nego eto, malo da kenjamo...:)

Kuplung ti je najlepše objasnio problem, ja sam ubedjen da je to po sredi.

A za ovo ''Zašto sam ja, ja'', to se zapitam svakih nekolko dana, kao i poreklo univerzuma, život posle smrti itd itd. Ne sprečava me doduše da budem maksimalno socijalan i optimista ogromnih razmera.

Лол :)

Не, замишљам те цмиздраво и размажено дериште које нема пуно додира са реалним животом.

Шта је то набројано а да ја мрзим?

Мрзим свој практични поглед на свет - рачун је ту треба да се плати? Биће да их никад ниси плаћао, нити зарађивао да их платиш, те стога не знаш шта то значи и мислиш да се плаћају сами од себе, магично или на основу тога што си ти ти, па треба да будеш изузет од плаћања рачуна? Користиш нешто, и за то треба да платиш. Цео свет функционише на том принципу. Шта ту има да се мрзи или воли?

Не треба тражити помоћ уколико ти није потребна? Тражити помоћ није срамно; постаје срамно кад тражиш помоћ а она ти објективно није потребна. Отприлике, кад десетегодишње дете тражи маму да му обрише дупе. Разликује се то од ситуације кад то исто тражи двогодишње.

Какве везе има чињеница да је неко по неком основу шоња са плаћањем рачуна?

Твоје питање баш и нема везе са памећу ал збиља. Прост одговор је не бојим се.

Него, пошто сам био толико уљудан да ти одговорим, одговори ти мени - пошто се жалиш овде а не другу или другарици; како је то живети без пријатеља, и да мораш да тражиш помоћ и утеху на интернету? Колико дубоко завидиш некоме на испуњеном сексуалном животу ? То питање вуче друго - у којој мери се твоје незадовољство сопственим сексуалним животом одражава на друге аспекте твог живота? Какво твоји родитељи прихватају твоју мржњу према њима, јер су по твом признању радничка класа са којом ти чак не умеш ни да комуницираш, и свакако нису елита којој тежиш? Колико тебе боли то што су ти родитељи радничка класа и нису у ситуацији да ти помогну - купе ти курву, како би ти могао да прескочиш конверзацију за коју ниси способан, и смањиш сексуалне фрустрације (као студент психологије знаш колико су опасне)? Да и кажем ти, јер други, попут лика из твог првог поста на овој теми, ипак јесу, као и многи други, способни да конверзацијом постигну нешто, за разлику од тебе, како ти то сам признајеш. И на крају, али не мање битно - колико те боли то што си ти ти?

Ne znam za vas, ali ja poštujem Jovičića i njegov entuzijazam.

Ne znam za vas, ali ja poštujem Jovičića i njegov entuzijazam.

Takođe.

Valsdrkrar penetrira u cerebralije!

Стивен
Ne znam za vas, ali ja poštujem Jovičića i njegov entuzijazam.

+ 69 Ceralija u toplo ključalom mleku sa 2.8 % mlečne masti.

Него, пошто сам био толико уљудан да ти одговорим, одговори ти мени - пошто се жалиш овде а не другу или другарици; како је то живети без пријатеља, и да мораш да тражиш помоћ и утеху на интернету?

Ne tražim pomoć niti utehu na Internetu, ovo je samo mala opservacija o sebi i drugima koju sam rešio da podelim na forumu, jer mi se činilo kao zanimljivim. Budući da sam introvert, i da me socijalne interakcije iscrpljuju, život bez mnogo prijatelja je super. Takođe, kao i ostali introverti, težim da ostvarim bliske prijateljske veze samo sa manjim brojem ljudi, što i jeste slučaj. Imam jednog najboljeg druga i još nekoliko koje slabije viđam posle srednje. Poenta je: nisam usamljen; mada mi samoća prija.

Колико дубоко завидиш некоме на испуњеном сексуалном животу ?

Veoma. Kao uostalom i povodom bilo čega drugog što nemam, a za čime žudim.

у којој мери се твоје незадовољство сопственим сексуалним животом одражава на друге аспекте твог живота?

"Drugi aspekti života" je jako širok pojam. Ali rekao bih ne mnogo. Ne vidim da tu postoji neki jasni neksus.

Какво твоји родитељи прихватају твоју мржњу према њима, јер су по твом признању радничка класа са којом ти чак не умеш ни да комуницираш, и свакако нису елита којој тежиш? Колико тебе боли то што су ти родитељи радничка класа и нису у ситуацији да ти помогну - купе ти курву, како би ти могао да прескочиш конверзацију за коју ниси способан, и смањиш сексуалне фрустрације (као студент психологије знаш колико су опасне)?

Hej, kad bih uhvatio zlatnu ribicu, moja prva želja bi bila da sam se rodio u višoj srednjoj klasi sa fakultetski obrazovanim roditeljima. Ali šta da se radi, niko nije birao gde će da se rodi. Siromaštvo jeste frustrirajuće, ali ni približno frustrirajuće kao zatucani mentalitet prosečnog građanina. I odavde govorim samo o ocu, s kojim nemam gotovo nikakav odnos, koga neopisivo mrzim, a prinuđen sam da imam interakciju s njim svakog dana. Ali, ovo je previše ličnih informacija za jedno veče.

I da, još nešto... Laici da prestanu da sve pripisuju seksualnim frustracijama. "SVE su seksualne frustracije, SVE." -.- Stvarno ponekad može da bude iritantno, da ne kažem frustrirajuće.

колико те боли то што си ти ти?

Moj odnos prema sebi je ambivalentan. Imam svoje mane na kojima radim ili želim da pokušam da radim ili sam ih barem svestan (za razliku od NEKIH ljudi). I pored svega, ja sam jebeno NEVEROVATAN.

A što se tiče prvog dela tvog posta, zaista je otužno čitati patetičan način na koji se braniš, a još patetičnije je to što nisi skontao poentu. Neću je ponavljati, ne želim da se ponavljam. Ovo je vrlo slatko:

Тражити помоћ није срамно; постаје срамно кад тражиш помоћ а она ти објективно није потребна

Jer ti si taj koji određuje šta je objektivno, zar ne? Samo pokazuje tvoju psihopatsku sebičnost i beskonačni osećaj samo-važnosti.

Не бих да глумим врачару и психолога, али бих претпоставио да си склопљен тако како јеси због тога што ниси у раној младости нашао адекватну "екипу", да се тако сирово изразим. Самим тим, ниси имао потребу да се адаптираш тој екипи, радио си на себи и само себи, префорсирао индивидуалност и блокирао способност уклапања у наметнуту средину, што јасно показујеш нетолеранцијом према сваком виду конформизма. Сви смо ми најпаметнији у својој глави и у свом личном свету, и постанемо затупљенији и приземнији кад смо у маси, што не треба претерано да те плаши, нити да ти се гади. Ниси ти резан контра нарезницом, само си зарђао. На-ђи е-ки-пу.

Човек објаснио.
Ајде да прођем кроз твој пост.

"Zašto sam ja ovaj pakosni kreten koji gleda na druge ljude kao da su đubrad?"

Апсолутно не, додуше, дешава се да устанем са ставом "Зашто су други људи кретени и ђубрад", и тако гледам на велики број људи, али јебига, исто тако има људи на које гледам потпуно другачије. Човек и јесте највеће себично говно које постоји, небитно да ли се ту ради о теби, мени, неком трећем или о некој ху особи. Сви гледамо да нама буде кул. Из истих побуда се ти повлачиш у своју собу, не комуницираш са људима, из истог разлога ја блејим углавном са неком дражом екипом, из истог разлога неки зиљавац иде по фенси клубовима и тако даље.

Primera radi, ako sam u nekom društvu, kad pogledam druge ljude, vidim isključivo gamad.

Овде се већ не ради о тим људима него о теби, или једноставно седиш са погрешним људима. Факултет није предуслов да би неко био интелигентан, веруј ми, на сваком факултету имаш масу имбецила па макар то били и најпрестижнији светски универзитети. И ту мешаш још једну ствар, безмозгаш је глупа особа, а не неинформисана особа. Једноставно, пробај да разумеш људе. Овде фураш причу о либералности и сличним глупостима, а чим неко не мисли као ти испиздиш. А и они имају исти тај став према теби. Исти курац. Друга страна новчића. Кад би само мало баталио ту причу, а више је живео то би било тотално другачије.

Веруј ми, једно 80% људи које знам су нужно зло. 18% су Дејан Цукић, а 2% су стварно готивне главе. Ја се исте екипе држим већ дуго, наравно ту има много нових људи, али то је само плус.

Voleo bih vidim veliki druželjubivi svet pun srećnih ljudi koje jedva čekam da bolje upoznam – jer očigledno većina ljudi zaista tako gleda na svet. Znatan broj ljudi ide na mesta puna drugih ljudi, i umesto da imaju moju reakciju u stilu: "AAAAAARGH, užasni ste, umrite!"

Ово и није баш тачно. Људи се маскирају. Велики број тих кука кад год није на таквим местима, што не значи да су срећнији од тебе, само су другачији. Другачије ствари их чине срећним. Ја избегавам велике клубове, места где ми се музика не допада и слично, али ја имам екипу за нешто тако.

A ČAK NE MOGU NI DA PRIČAM SA DRUGOM OSOBOM. Nemate pojma koliko je neprijatno i neugodno i mučno kada ja i druga osoba sednemo i pokušamo da vodimo razgovor. Polovinu vremena nemaju ni pojma o čemu pričam.

Опет понављам, мораш да нађеш особу која има макар СЛИЧНА интересовања. Није страшно ако не зна шта су цереалије, постоји толико ствари које ти не знаш, али те ни не интересују, као што ни њих те интересују цереалије, а и по продавницама углавном раде људи који мрзе што то раде и апсолутно их мрзи да се икако заинтересују за то што продају.

Problemi u mom životu su: "O ne, moram da idem na ovaj rođendan/slavu, kako to da izbegnem? I ako ne mogu da ih izbegnem, kako da izdržim celo veče tog bljutavog foliranja?"

Пошто ми се чини да си рекао да не подносиш алкохол, варијанта пијанчења отпада. Стуци паклу цигарета, шест литара лимунаде или било чега што волиш. Што се тиче одлазака на рођендане и славе, ту буде углавном доста људи и самим тим доста људи који ти ни на који начин не одговарају и то је тако. Ако ти та особа значи, истрпи, нису славе сваки дан, ако ти не значи, што идеш?

Nisam najzanimljivija osoba za druženje. Nisam tip osobe koja samovoljno ide napolje i zabavlja se.

То се лако мења, али опет понављам, мораш да нађеш пријатеља, друга, екипу и то је то.

Veoma. Kao uostalom i povodom bilo čega drugog što nemam, a za čime žudim.

Глупо је жудети за нечим, а не радити ништа поводом тога. Јебига, јесте клише, али сваки успех захтева жртву и то је тако.

Jer ti si taj koji određuje šta je objektivno, zar ne? Samo pokazuje tvoju psihopatsku sebičnost i beskonačni osećaj samo-važnosti.

Iznad ove rečenice tone i tone poricanja, a ova samo čisto vređanje. I pored toga što vređaš i ostale, koji opet pokušavaju da ti pomognu ovde, treba da staviš u retrospekt ko je onda zapravo ''govno'' kakvim ti vidiš sve ostale oko sebe.

Ne mislim u smislu "Zašto sam ja student psihologije koji živi u radničkoj porodici u Srbiji?", već u smislu "Zašto sam ja ovaj pakosni kreten koji gleda na druge ljude kao da su đubrad?"

Valsinarb90e, mislim da napredujes, eve ti nesto na tu temu
http://www.youtube.com/watch?v=C9V-0i6zJ6I

Он је то и рекао у првом посту за себе. Начин на који види себе пројектује и на друге. С тим што други не воле ствари које он воли одакле следи да друге воли још мање него себе.

Idem sutra u prodavnicu da trazim cerealije cisto da vidim da li ce znati o cemu se radi. Ruku na srce, ni ja do sad nisam znao.

A što se tiče prvog dela posta, zaista je otužno čitati patetičan način na koji se braniš, a još patetičnije je to što nisi skontao poentu. Neću je ponavljati, ne želim da se ponavljam.

Ово збиља могу разумем као - не знам шта да ти одговорим, те ћу стога да те назовем глупим и патетичним и тако на неки начин испаднем кул. Али ипак има нешто што могу, чисто да створим привид и уз пар прозивки између редова у претходним излагањима тиме појачам своју позицију НЕВЕРОВАТНОГ.

Jer ti si taj koji određuje šta je objektivno, zar ne? Samo pokazuje tvoju psihopatku sebičnost i beskonačni osećaj samo-važnosti.

Никако. Објективно зависи од угла гледања. Објективно је срање у држави, али је објективно било и срање '93. Какве ту сад везе има себичност? Иначе, брзо ћу постати волонтер. Јел то значи да волонтирам јер ми фали потврђивање тога колико сам несебичан и како бих подигао ниво сопствене важности?

Кад признајеш толико фрустрација и то не само сексуалних (не знам зашто си то споменуо, контам да те боли, али неко ко себе сматра ,,НЕВЕРОВАТНИМ'' не сме себи да дозволи превид комуникационе фрустрације, незадовољства самим собом, окружењем, породицом итд), просто човеку дође да се запита колико их скриваш? Неоспорно је да много трпиш, последице твоје ,,жуте минуте'' могу бити катастрофалне, јер ма колико да смо сви ми, или барем неки, ,,НЕВЕРОВАТНИ'', сви имамо тачку пуцања. Што се више трпи, и што је та тачка виша, јаче се крах испољи. Сви морамо да имамо вентил, негде где се празнимо, кад нам не иде на неким пољима у животу - теби очито не иде на много поља, а вентил ипак има ограничен проток. Кад настане загушење, плашим се за твоју околину. Поготово зато што поред љубави, немаш ни осећаја захвалности, и то према сопственој породици - поред тога што те издражавају, бестидно их блатиш и пљујеш. Оца поготово. Можда је он и поред тога што је радничка класа ипак шмекер, или просто на просто алфа мужјак, а тебе то боли, јер то никако ниси, па мржњом маскираш бол јер ниси оно што мислиш да он мисли да треба да будеш? И то поред тога што ти је очито да се школујеш по сопственом избору, чак те шта више и финансира и храни. Да не спомињем твој аутобуст его систем - кад ме неко пљује, диже ми его јер ме пљује ретард а то може бити само плус; кад ме неко подржава, имам пратиоце који величају моју ,,НЕВЕРОВАТНОСТ''. Комбинација тих фактора, уколико се нешто озбиљно не промени, води до озбиљне опасности по околину и тебе самог.