Brate, ovdje ako neko zna išta dalje od Cara Lazara i Karlovačkog rizlinga, ubi.
Upadosmo na neko flamenko veče na apsolventskoj, služili besplatnu sangriju. Popili stotinak bokala pa onda onim nasečenim voćkicama koje su plivale gađali ribe sa kastanjetama. To je moje viđenje vina.
Па рецимо да су та два вина јако добра. Цар Лазар је увек добро дошао на славама јер је најјефтинији, нема сумње. А карловачки ризлинг нисам конзумирао... Али ипак сам појам Карловаца говори да је вино квалитетно. :)
ne razumem se nešto najbolje, al razumem da se uvek usvinjim ako ima karlovačkog, smederevke, graševine, tikveša ili jagodinske ružice.
Очекивао сам да ће многи постовати нешто на ту фору, усвињим, развалим. Греота је убијати се од вина. У њему треба уживати... Па јебем му миша, за то постоји ракија јел да? Мада и виски иако је вода живота ме дотера до ненормалне границе. :)
kad kažem usvinjim, znači userem pantalone i košulju (jer jelte, to se pije po slavama i svadbama pae red dobučem neku šulju) od špricera jer se desi da me obavezno neko gurne slučajno ili prospe nešto po meni.
inače, špricer pijem da se ne bih napio, ako me razumeš.
Domace belo vino. Nisam probao previse njih, ali oko 3-4. Ne mogu da se porede sa kupovnim. Verovatno to nije taj kvalitet kao kupovna, nije ta cistoca ili sta vec, ali ja ih obozavam bas zbog toga. Gotivim uz onu piletinu sa gljivama, Bacjeov recept, a i uz bilo koju ribu. Cak kad pravim sendvic sa tunjevinom uzmem casu belog uz.
Imam vinograd i pravim crno i belo. Crno mi je jako kao zemlja, kad ga nategneš zacrvene ti se uši a najbolje ide uz jagnjetinu.
Напротив, домаћа вина су чистија... До душе зависи од сорте грожђа. Али ипак кад остоји вино, као што већ знаш, што алкохол дуже стоји то је бољи, домаће вино више добија на укусу него ово фабричко, због разних есенција и хемиских глупости које трпају зато и не може толико да напредује.
То се и мени дешава, нисам те одмах разумео с'обзиром на то да многи тај израз користе у већ наведене сврхе.
Ја стварно волим вино да пијем, наравно као део оброка, не волим да пијем "на празан стомак". Пре пар дан сам разговарао у једном дисконту пића са човеком који је некада радио у Јагодинској пивари и Навипу и баш ми је причао о правој производњи пива, ракије и вина. О пиву и ракији нећу да говорим, јер није тема. Говорио ми је да је до пре неких 25 година Јагодина, тј. Навип имао велики подрум да су људи запрежним колима и тракторима са приколицама довозили грожђе и по целу ноћ чекали у реду да би стигли да га истоваре и наплате га. Данас је у Србији мање винограда, мање и квалитетних сорти грожђа и да чак и мањи произвођачи вина како ми је тај човек рекао "користе хемију" да би направили што већу количину вина. Не знам шта раде, да ли вештачки убрзавају врење, да ли додају вештачке боје и укусе, али чињеница је да су наша вина јако лошег квалитета. Што каже тај човек: "Синко, све ово што се сад продаје, то ти је чиста хемија, а не вино."
Најбоље домаће вино које сам пио на јесте из Рајца, тј. из Неготинске крајине. Нисам имао прилике да пробам далматинска вина, кажу да су најбоља на Балкану.
у вину је истина ал' у пиву је екипа опааааааааа.
Јесам ли вам причао како једном давно неки аркан упао у винске подруме некаквог ердутског брда и тражио да му се испразне за потребе његове екипе, пошто човек презире алкохол. Нешто продаше на аукцији, што би у боцама старим 600 година. И онда су то вино у бурадима одвукли и продавали по јако ниској цени. А ја се следећих седам година онако малолетан сомајлирао од доброг вина.
Пио сам једно далматинско, или сад како га већ зову Хрватско... Зове се Пошип и могу ти рећи да сам јако задовољан. А што кажеш за производњу сада и пре 25г. велика је разлика, глобализација је уништила све културе у Србији, од вина па надаље, да не набрајам. Мој прађед Јоја из Босне, још пре 50 година, како кажу моји... Имао је јако велики виноград и чак је поклањао на тоне грожђа да не би пропадало. Није сачувао ни једну боцу вина, све је попио, Бог да му душу прости...
Ja najviše volim vina iz Čilea: Casillero del Diablo, pre svih, ali takođe i Los Pagos, Frontera, itd... Ta vina imaju malo veći procenat alkohola, i nekako snažniji ukus, koji se meni sviđa.
Pijem ih uz ribu, koju jedem nedeljom ili kada se posti.
Retko pijem vino kada izlazim sa društvom. Nekako, ne mogu da uživam kako valja, jer po našim klubovima e prodaju uglavnom lošija vina, a ako imaju neko kvalitetnije, to košta u p.m. A, nekako uvek težim tome da se opustim i napijem, a kako reče Šone:
Nemos pit vino kad izadjes, odma te zajebavaju da se foliras. Vino pijem sam.
Grasevina sunce ti jebem!
http://online.idea.rs/images/products/450/450104931l.gif
Искрено и није ми неко уживање да пијем вино кад изађем... Више волим да га попијем у некој чил варијанти. Нпр: ресторан, неки мирнији кафић, и сл. А у осталом шта ме брига ко шта мисли јел се фолирам или не. Радим оно што волим. :)
E, aj vi sad meni nešto recite. Što lažete narod? Sve kukate nema niđe ništa, pocrkašmo. A ovdje ne piju jeftini pkart, kupuju računare po 800 jevreja minimum iidu u Španiju. Što lažete da niste buržuji?
Елем, јасно је шта тема тражи од нас, али ипак да мало појасним...
Иначе, ја као бармен, од самог почетка каријере, да се тако изразим, сам почео да гајим неке одређене емоције према вину. Дакле, хтео бих да покренем све могуће дискусије о вину, што о домаћим производима, што о страним. Шта је то, дакле, што вас привлачи? Које вам је вино најбоље? Уз које јело највише конзумирате вино? Које вам је најбоље као аператив? Има ли неко одређено домаће вино да вам се свиђа? Да ли сте истакли неку одређене винарију и слично..
Ево, у склопу првог поста, бих желео на самом почетку да истакнем Винарију "Александровић" - Колико сам ја могао да приметим, најбоље ми је тријумф, бело вино - вино које обећава. Не конзумирам га у великим количинама јер су ми и три чаше довољне да завиленим, али је одлично у време поста ( хоћу рећи, одлично је уз рибу и морске плодове ), ал по мени греота да се брља са минералном водом, јер за шприцер је довољан и Банатски ризлинг.
Изгледа овако:
http://bistrolamer.rs/wp-content/uploads/2013/02/trijumf.jpg
Амбалажа је довољно естрактна да би те привукла. Јесте скуп, али вреди. Поготово добро дође у женском друштву.