Ne znam šta treba da predstavlja to "misliš?" ali ću pretpostaviti da znači: "nemoj da sereš, balavče jedan, tek si završio srednju a govoriš o osamosaljivanju kao da si to već proživeo". Ako si na to mislio, velim da za pet godina ne nameravam da budem u kući, morao da zaradim pare na ovaj ili "onaj" način. E tek tad ću moći da ti kažem da li sam dosledan svojih reči ilí ne.
Kapiram da nisi video pitanje u postu iznad...
Na dubovo "misliš" sam odgovorio. Jbg, ono što ja planiram je relativno dovoljno za izdržljiv odvojen život. Potporučnik ima platu od 46 soma bez dodataka tipa odvojenost od porodice (ha!) i od doma dža bu. Kasnije, naravno sa činom raste i plata. Podstanario bih za početak.
Ne, mislio sam na moje pitanje:
Pa evo, odgovorio sam ti u gornjem postu. :)
samo što sam tvoje pitanje protumačio: znaš li ti uopšte koliko je život samostalno skup i kako planiraš da preživiš sam sa prosečnom srpskom platom?
Znači nisi.
Bolje da si ga protumačio kao: ne znaš šta priželjkuješ.
Jer to što ti izjavljuješ da bežiš od keve a ne smeta ti kada se cima za tebe je gore od Keltovog iskrivljenog percepiranja majčice nam Srbije.
Uz to hoću da kažem i da je fantastična stvar kada je porodica dovoljno skladna da može da živi u zajednici i da takva zajednica odlično zbližava porodicu. Ako je nekome kul da porodicu viđa kao Amerikanac za svaki dan zahvalnosti meni nije.
Тај рад, е то је оно што највише ценим код ових Босанаца који су се доселили у Футог што с колонизацијом што у колони избеглица; јер, они не зидају кућерине к'о гастарбајтери ''да се нађе'', већ ту заправо живи више од 4 човека на једном простору и сви се држе заједно и увек се труде да својој деци обезбеде да имају од чега да почну. А силом прилика, и ми смо научили да живимо заједно у приземној кући и захваљујући томе што смо лепо васпитано држимо се заједно.
Davno sam naleteo na ovu temu i bukmarkovao je da bih mogao da je procitam kada se osamostalim. Cisto da vidim da li i dalje gledam isto na sve to.
Evo, sam sam vec 3 meseca, i zaista stoje neke stvari koje stoje u komentarima. Sam kuvam sebi, sam perem, sam peglam, sam cistim stan. Tesko je raditi kod gazde kapitaliste, pa onda dodjes kuci i shvatis da MAMA servis ne postoji. Umesto da u 17:00 dignem sve cetiri uvis, ja imam posla do 19:00.. Znaci tesko je.
Ali isto tako kazem sebi da bi me to cekalo pre ili kasnije (nisu moji Undead-ovi pa da potraju :D ). Kad je vec tako, bolje ranije da se naviknem.
Al' prednosti .... nema komentara na raspored stvari u stanu(ranije u sobi). Nema komentara na izbor hrane. Dodje kad hoce, ko hoce, bude koliko hoce, radimo sta god hocemo. Mozda je ovo neko mogao i kod svojih, ja definitivno nisam mogao da radim sta hocu. I naravno, setam go po stanu ceo dan :)
I jos ovo, sjaj u ocima devojcica kad kazes da imas svoj stan(valjda je dovoljno pametna da shvati da nije moj moj nego da sam podstanar, a ako je toliko glupa jos bolje za mene)... prajsles :)
Tema se baš lepo raskrupnjala
;)
ja bi se vratio kod mame i tate.
Неко рече да је штета што је укинута Војска ради осамостаљења и сл., а да је солидан сурогат томе живот у ученичким/студентским домовима. То јесте. Чисто да потпишем, пошто живим у том окружењу већ три године.
Али, кад се нађете у мат ситуацији да излазите из банално јефтиног дома и улазите у џунглу ултракапиталистичког приватног и страначког државног (свеједно који сектор) посла и једине опције су вам:
1. да из прве групе имате већ разрађен посао у породици или да преузимате огромне ризике да се залећете у нешто што вероватно у законским и административним оквирима вам намеће огромна ограничења упркос чак и вансеријској идесји за приватни бизнис
2. да уђете у странку и радите у струци (ако имате преко кога итд. итд.). Најчешће било досад, не знам дал ће нешто да се мења
3. да будете апсолутно најбољи на факсу па да се надате да ће да вас поткачи неки професор код себе, да гулите докторат и сл., па да колко толко будете свој човек у некој перспективи
4. физички посо
Отуд, линијом мањег отпора се људи препуштају општој летаргији живота код својих и радуцкања ситних послића и то је све.
Ал није баш да не може да се снађе у Србији, али треба доста муке, доста времена, креативности и нешто среће.
ko babetine one najgore ste s ovakvim spikama
znate kako, ljudi smo, drustvena bica. najbolje opstajemo u grupici, a porodica je najbolja grupica. tu smo da pomognemo jedni drugima, imao neko 5 ili 55 godina.
jebiga, meni se taj zapadnjacki nacin zivota ne svidja / da te ''teraju'' sa 18 od kuce, pa se ti snalazi.
EDIT: DA DODAM
dobro je da se i u porodicnom zivotu nismo otudjili.
не свиђа ти се ни пајдо али ћеш га кад тад пробати лоло
carski.
nekako mi pederski ovo "sa mamom i tatom"
zivim sa mamot i tatom...ALI ZENINIM AHAHAHAHHA!!!
Lako je izvući deo teksta koji sam deluje debilozno matori. Na tom spratu može biti i samo jedna soba i wc. A drugi deo kuće može biti i adaptirana garaža.
Miniganeru, koliko puta si u životu za tvojih 19 godina bio u pošti ili banci da platiš račune?
EDIT: ovo gore što rekoh se odnosi na ljude koji žive u kući. U stanu je druga priča i zasigurno dolazi do generacijskog neslaganja.