Smuči jado.
Meni jednom u ukrštenim rečima ispalo indijski smučar iz 13. veka. Otad sam ih batalijo.
ja mislim da bi se polomio ko picka da probam skijati
Smučar - čovek kojem je muka od vožnje po snegu. Odo da definišem.
mojne,matori,lolo
cak ni straja ne bi toliko izstrajiso xd
MA jok, bre, šalim se, žimi, hehe.. Ovaj.. lolo
види, нико не скија, пих...
Мислио сам да се пријавим за Горску службу када набуџим скил и када будем могао да урадим 100 згибова.
Ја скијам, ал' последњих пар година немам ни лове ни времена да одем на скијање, касам студенцка пичка. :(
ugusicujebenonijemidobrohahahahahhaha
Nešto najsličnije pravim skijama imao sam ko klinac one male skijice koje sam seko bonsekom od plastičnih pivskih gajbi. Sećam se da su najbrže išle crvene a da me jebeš sad ako mogu da se setim od kog su piva bile.
Posle su došle one fensi izlivene al su bile go kurac jer su kopale stazu pa je likovima koji dođu sa njima obično bio zabranjen prilaz stazi a ako se kurče najedemo ih snegom.
http://www.coologlasi.com/adpics/4f26c02b5053bc22e8b4b9cdf.jpg
Na redovne skije one prave sam stao jednom u životu kad sam ih pozajmio od ortaka i prešo nekih 50 metara (mada je i 50 metara mnogo, nek bude 25) dok svaka noga nije otišla na svoju stranu i ja napravio špagu ko Žan Klod Van Dam i ispustio urlik ranjenog kučeta i više nikad nisam stao na njih.
kao klinac sam voleo sankati se
i to ne samo sa sankama,nego nekad i bez icega,bez kliska i icega,pa se oderem jebeno
Jednom skijao, jednom i špagu u životu napravio.
Jel se racuna sankanje u ovu disciplinu?
smucam se redovno po kafanama
Reč smučati, smučar, smučke i smučionica mi zvuče hrvatski!
Pravda za skije.. СКИЈЕ
Smučitelj: hrvatski instruktor skijanja!!! U odabrane
kaunte upravo obrnuto
Скијање је кева.
Искрен да будем, нисам сигуран колико дуго скијам. Знам да сам био више од пет, шест пута на скијању. Рецимо, нек буде седам, осам пута.
Добро скијам, био сам на Копаонику, али наредних година планирам да цепам по Европи мало. У суштини, обишао сам комплетан Копаоник.
Одмах да кажем Корнелију да је Гвоздац курац од стазе који има 900-1000 метара, јесте стрма, али да си нооб, толико можеш на снагу да изгураш. Притом, нема гужве на стази, и што је још битније, нема комплетних незналица на које мораш да водиш рачуна, тако да можеш да идеш сасвим пристојно брзо. И да, у односу на Дубоку, стаза је много очуванија, јер има много мање скијаша. Тако да када се све сабере, не бих се сложио да је значајно тежа од Дубоке. Једино нисам био на Белој реци, али она никада није радила, тако да оно. Иначе, на Копу сам скијао и испод жице, и кроз шумарке, и кроз пичке материне, гађао "скакаонице" и могу да кажем да баш добро познајем планину. Притом, не тврдим да сам одличан скијаш, јер на Копу заиста нема прејебених стаза.
Последњи пут кад сам био нисам падао, али и нисам имао више од пар "захтевних" вожњи дневно, јер сам учио жену да скија. Типа, дневно пропичим два-три пута Дубоку, једном Гвоздац и то је мање више то. После јој помажем да научи по плавим стазама.
Е сад, с обзиром да сам приличан адреналински зависник, моја соло вожња и није баш најнормалнија, оно што ме је вадило при падовима је добра процена ситуације и то што јебено знам да паднем.
Најгори пад ми је био на Панчићу када сам са пола стазе кренуо у спуст, и у суштини, претицао неку бакуту, на једно метар од ње, а она из неког разлога заманула штаповима као ненормална и одвалила ме истим по ногама. Завршио сам у заштитној огради, тридесетак метара даље, а то се десило на релативно равном делу стазе. У суштини, ништа ми није било, али је пад деловао спектакуларно.
Други интересантан пад је био при прескакању неког поточића, када сам га лепо прескочио, лепо се дочекао на скије, али је у питању била крајње кретенска ситуација, наиме, једном скијом сам стао на углачан снег, скоро лед, а другом скијом у дубљи снег. И сада, једна нога кренула напред, још брже, друга се укочила у дубоком снегу и пљас. Додуше, опет, на време сам укапирао шта се десило па нисам дошао у ситуацију да направим комплет шпагу.
Што се осталог тиче, апсолутно свако може да научи да скија. Али апсолутно свако, и то одговорно тврдим. Једноставно, оно што углавном кочи људе је страх. Ко се ослободи страха, научи да скија.
А свакоме препоручујем да проба, јебига, има нешто у том осећају када си на врху планине, а испред тебе све бело и празно. Јебено опушта, и то баш. И да, нигде се не спава квалитетно као на скијању.
А и храна јебе. Јебига, планинчина је то, кајмак и пршута су јефтини, пијеш кувано вино и боли те курац. Притом, ни по кафанама нису неке превисоке цене, ма, бања. Једино је ski pass скуп у пизду материну.
И да, што боље скијаш, падови су ређи, али су опаснији, јер постајеш превише самоуверен и правиш глупости, и зајебаваш се на скијама, а то зна да буде зајебано.
У суштини, скијање је леп спорт. Можда и најлепши.
Ове године планирам да издвојим макар сат дневно за учење snowboard-a.
Ako misliš da ćeš tada biti spreman, odmah fa ti kažem da ćeš posaftati kurac. Kriterijumi pojedinačno i nisu toliko strogi za službu, fora je u tome što dođe napucani lik koji može da odradi 200 zgibova i 2000 sklekova, i popuši kitu. Jer su testovi suštinski drugačiji. Imaš masu različitih tipova vežbi, koje treba da odradiš za određeno vreme, gotovo bez pauze. Šta to znači? To znači da ćeš sa takvim spremanjem ti doći brutalno spreman za svaku vežbu pojedinačno, ali kada sve treba da se odradi ovako, popušiš kurac. Baš nasuprot tome, treba da radiš kombinacije vežbi i da se spremaš za to da za lupam sat vremena odradiš sve moguće vežbe koje ti aktiviraju najrazličitije mišiće.
Да ли идете ове сезоне на скијање? Ако идете, где?
Планине које волите?
Скије? Изнајмљујете или имате своје?
Кад сте научили да скијате?
Стилови којим скијате?
И све анегдоте са скијања, падови, преломи и ски такмичења ако сте икад учествовали!
http://www.wired.com/reviews/wp-content/images/sidecountry-ski/LINE_INFLUENCE-660.jpg
Добродошли!
---Скијам 4 године, ово ће ми бити 5. сезона. Почео сам на Дивчибарама, у шестом разреду. После годину дана сам отишао на Копаоник и није ме скијање тада толико занимало, скијао сам мање више исто лоше. После 4 године паузе, у другом средње сам поново отишао на Копаоник са школом и научио паралелно како ваља и једино се нисам спустио низ Гвоздац, Леденице и Белу Реку, најтеже(црне) стазе на Копаонику. Од тада сам заволео све то и прошле године поново био на Копу. Тада сам све стазе одвозио, мада највише волим Црну-Црвену Дубоку и Крчмар, само ме нервира онај стари ски лифт којем треба 25 минута до врха Крчмара. Нисам имао преломе, али сам једном пролетео на крају Црне (тамо где се улива са Црвеном Дубоком) у ону ограду. На дупету сам одклизао 50 метара до ограде и у лету откопчао скију. Пошто само то геније ради, уврнуо сам ногу, ништа нарочито али могло је да буде зајебана повреда. И као највећи фанатик, са друштвом сам скијао по леденој киши цео дан и био мокар до голе коже. Ски лифтови празни, нигде никога, само пар идиота који возе по леду. Срећом, нисам завршио са запаљењем плућа. Ове године од 16. фебруара, поново осавајамо Копаоник из Машинца.