Zamrzavanje cijena je udar na jedan od osnovnih postulata kapitalizma - tržišno formiranje cijena. Korišćeno je rijetko i u krajnoj nuždi, a nikom dugoročno nije donijelo dobra.
- Ај да замислимо -
Цене остају исте за хлеб, али ти имаш сад већу количину новца којим може да се купи.
Пошто има више новца у оптицају, јавља се смањење вредности тог новца.
Цена хлеба не може да се мења.
Људи који праве хлеб почињу да губе новац на производњи хлеба, јер док цена остаје иста, новца је у вишку којим се набавља већа количина тог хлеба, али тај новац нема реалну вредност којом се покривају трошкови производње.
uf, citam sve ovo sto pisete, ali ne mogu da sklopim sliku.
Kako bi tacno privreda propala ako bi odstampali malo vise para? Sta bi se desilo, gdje bi prvo te novo-odstampane pare otisle i sta bi dalje to prouzrokovalo?
Recimo ovaj mesar sto prodaje meso restoranu brze hrane. Sto bi on morao da podigne cijene? On proda meso po istoj cijeni, i kako ljudi imaju vise para, kupuju vise mesa, i on zaradjuje vise. Onda on od te plate kupuje vise necega, i taj sto prodaje to nesto (ne znam, kupuje garderobu u butiku) prodaje vise i zaradjuje vise, iako ne mijenja cijenu. Onaj iz brze hrane sto kupuje meso od mesara ima vise para pa kupuje vise mesa, i ne mora da poskupljuje pljeska, vec jednostavno prodaje se vise. Sta sam propustio? :)
A sta ako onda mesar proda sve meso sto ima? Ali ne moze da proda sve, nemaju ljudi bas toliko vise para?
I sto niko ne bi investirao u takvu drzavu (ovo mislim na trisinu recenicu, nisam ukapirao to)?
Ту имаш проблем, не можеш да створиш вредност новца ни из чега.
Привреда ти не би пропала кад би одштампао мало више пара, али би ти се подигле цене, јер то ти је дефиниција инфлације "раст цена производа услед смањења вредности новца где долази до прилива веће количине новца".
Људи немају више пара, људи имају исту количину пара, само у вредностима, које мање вреде.
Па то је добро питање гдје би новоодштампане паре отишле, не пуштају се паре у оптицај тек тако, него их ваљда централна банка пласира комерцијалним банкама као неки кредит, па онда ове такође дају кредите предузећима и појединцима, и тако се створи више новца у оптицају.. Или постоји још неки начини како се више новца убацује у тржиште...
Месар подиже цену, јер му треба више новца да набави месо од сточара, који мора да подигне цену грла, јер је вредност краве порасла због опадања вредности динара.
Нећу да инвестирам у земљу у којој је максимална цена леба три динара, а производња једног кошта десет.
Što neću? :)
A sta ako bi stocar zadrzao cijenu po kojoj prodaje grlo? Mesru krene posao i trazi vise grla. Stocar tako prodaje vise grla i zaradjuje vise novca koji, opet, moze da trosi na nesto i pospjesi jos neciju radinost (kupuje vise djubriva za zemlju na primer. Znaci, fabrika djubriva onda prodaje vise djubriva i zaradjuje pare, ponovo ne mijenjajuci cijenu)? Po toj nekoj logici ne bi se bas unizila vrijednost novca, vec bi ga samo bilo vise i bolje bi se zivjelo (sad imam misao da to ne mora da ide po logici: sto ga ima vise, to je manje vrijedno).
Ne može, imaš stvari koje uvozimo, ne zavisi samo od nas. Prosto neodrživo, ko perpetum mobile. Bilo bi lepo, ali ne može. Ne zavisi od nas. Evo na primer udari "žega" što bi rek'o moj deda, sjebe tu i tu vrstu, i normalno ako je ima manje ne može koštati isto, kao kad je ima i previše. Zamisli da se rod pšenice prepolovi, samo te žitarice, ode hleb u vis, ode i stoka u vis (jer jede kukuruz i sl.), ode ulje u vis, svi proizvodi od ulja i sl. Kapiraš poentu? Ne možeš ti ko kera da držiš cene, da ne daš ni da padaju ni da rastu, moraš da ih pustiš i kako tržište diktira. Možeš eventualno da ti intervenišeš sa robnim rezervama, ali je to kratkoročno, da na primer malo zaustaviš rast cena nečega (šećera na primer), ali kažem KRATKOROČNO. Kapiraš?
Zanimljivost sa ovim je što se posle dugogodišnje halabuke oko inflacije sada ta reč ni ne spominje u medijima. Skoro nimalo.
Pri tome, urađen je lep marketinški trik i narodu je ispravn mozak da inflaciju poredi sa vrednošću evra.
Sad je veća inflacija nego pre 3god jer bukvalno za 100din ne možeš da kupiš istu stvar kao pre 3god ali ipak vrednost evra je koliko-toliko stabilizovana kroz stalno intervenisanje narodne banke koje je izvedeno kroz stalno ukrupnjavanje devizne rezerve.
Uprošteno, kenjaju nam i hvale se dosadašnje vlasti kako su zauzdale evro ali zato sa dinarom možeš da brišeš dupe tj. kroz dugogodišnju propagandu i nakazno poistovećivanje inflacije sa kursom evra dobili su bezglavu masu ljudi koja oseća da loše živi, ne vara se u svom osećaju ali ipak je u nedoumici šta se dešava jer evro ne raste toliko brzo koliko njihova kupovna moć pada.
Hvala vam divni naši ekonomisti u državnim upravama. Nadam se da će vam se vratiti to, naravno u malko manjem negativnom smislu koliko to želi ovaj narod jer bi to puna mera ipak bila veoma surova.
@Kolfild
Ili se praviš glup ili nekog ovde zajebavaš da ti objašnjava proste stvari.
Ništa od toga prolećni. Znam sta znaci inflacija i na sta se odnosi, ali sve je to moje znanje povrsno. Zanima me da zadjem u samu srz ekonomskog sistema i da vidim po kojoj logici funkcionise. Meni se nekad cini da se ekonomski sistemi prihvataju kao zakoni fizike, i jos mi izgleda da se covjek vise podredjuje sistemu nego sistem covjeku. E zato pitam.
Nisam sve ukopcao, ali su mi rekli ponesto ljudi gore. Fala, razmisljam sad :)
Stvar komplikuje i to što u međunarodnoj trgovini, ona država koja ne štampa pare lošije prolazi od onih koje (umereno) štampaju.
Pojedinačno, najbolje prolaze prvi korisnici sveže odštampanih para, jer besplatno dobijaju robu i to po "staroj" ceni.
Što se tiče zamrzavanja cena, to se očas pretvori u prodavnice bez robe. Neš se najesti od hleba kojeg nema, makar koštao i 10 para.
Проблем је што не замишљаш да новац, као средство за размену добара, исто има своју потражњу, која иде на основу тога колико га има у оптицају у датом моменту.
Има један чланак овде о томе како је новац и његова вредност мењана
http://www.fee.org/the_freeman/detail/the-value-of-money
Ne more biti. Ti da napraviš nešto treba ti još hiljadu drugih stvari. Neke od tih (u Srbiji naročito) nisu odavde (prva je nafta). TI ne možeš da plaćaš šeiku, drž na dinare, ko te jebe.