Čest primer međ' našim ljudima koje je život i stomak odveo iz neke vukojebine u svet. Pošto su stigli u inostranstvo i prilagodili se uslovima života počeli su da otkrivaju neka nova iskustva kao što su: kupanje svakog dana a ne samo nedeljom i o crvenom slovu, starija generacija mobilne telefone, poneki su čak došli i do saznanja da postoje nekakvi papiri sa slovima koja imaju smisao i zovu se knjige.
E sada, to nikome ne bi bio problem da se ti isti gastarbajteri ne vrate u naše krajeve i počnu da nam pripovedaju kako su "tamo" otkrili vodu kojom ne samo da može da se napoji krava nego može i da se zapere dupe.
Primer iz mog života, od moje daljne babe iz Amerike:
- O maj gat Ružo (moja baba) jel imate vi ovde mobilne telefone? To kod nas u Ameriki svaki ima i nosi.
- Jok bre baba, ovde se i dalje dozivamo sa brda (ja).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- A jeli jel umeš ti da voziš kola sa manjuel?
- Škk?
- Što sama prebacuju brzine?
- Mhm.
- Kod nas u Ameriki sve su takva, nie ki kod vas.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Čitaš li ti knjige?
- Čitam baba.
- Kod nas u Amerike imamo i na srpskom da se kupi.
- Ovde samo na rumunskom.
- Šta kažeš?
- Ništa, ništa. Nego baba šta ti čitaš?
- Eve zadnje sam čitala Ratnika svetlosti od onog Koelja. Mnogo poučna knjiga.
- Koeljo je govno baba!
Posle smo oćutali svih dva sata vožnje do aeorodroma da je deportujemo nazad preko bare. Živa bila!
Ахаххахаххаахх! Генијално!*