Životni san prosečnog balkanskog dukatlije.
Ogorčen zbog diskriminacije, problema sa desnima, večite finansijske krize i ostalih već odomaćenih problema, on poput najpromiskuitetnije sponzoruše zamišlja lagodan život sa bogatim advokatom preko bare u San Francisku, prestonici flafičastih, gde se i dva mužjaka svrake trpaju na grani.
- Slušaj Adrijane, ja ovde više ne mogu. Išao sam na par razgovora za posao i svuda su mi se samo suptilno zahvalili. Tata me isteruje iz kuće, kaže da mu ne treba hermafrodit, a mama se jako nervira i žao mi je nje.
- Duša si prava. U potpunosti te razumem. Isto je i meni tako. Otišao bih ja ko zna gde, samo daleko odavde iz ove džungle. Nikog nije briga kako se mi ovde osećamo.
- Eh da mi je jedan Gej Riči da ga dočekujem s posla, skuvam mu kaficu, ručak pa posle odemo na plažu...
- Pa ti bi mene ostavio zbog neke krezube pederčine?
- Adrijane, zaboga! Gledaš li ti realno na stvari? Ti kao ne bi?
- Pa dobro, kad bolje razmislim...
svaka čas' ajvarčino! +++