Vekovima ukorenjivan i brižljivo negovan običaj lizanja cigarete, koji se po ugledu na naše dedove, iz nekog neobjašnjivog razloga održao do današnjih dana. Nekada davno je liz korišten da bi se zaokružila i objedinila polučasovna priča o aždajama i junacima, obično ispredana kraj ognjišta, obavezno praćena motanjem i savijanjem duvana i hartije. Priča, a samim tim i magija, je obično trajala koliko i savijanje cigarete, a nakon toga bi na red došla kresa i uživancija. Iako je danas izlišno lizati cigaretu, jer je fabrika duvana odradila sav posao i od pušenja koje je nekad predstavljalo uživanje i kreativni proces, napravila samo ružnu naviku, pravi poštovaoci tradicije koriste rizlu i neke druge travke od kojih se ispredaju podjednako dobre priče o zmajevima, vilama i tamnicama, a sve iz poštovanja prema dedovima i naravno prenošenja genetskog liza nekim novim pokoljenjima.
Brate, poređenje cigareta i duvana za žvakanje dođe mu kao poređenje pilećeg parizera i kulena. Beš cigarete, nikad više.
Јескурац, а што мораш да носиш са собом кофу за запљувавање? Ето ти идеја за турнир у пљувању вас жвакача.
Prvo da se zahvalim manijaku, ko što je i red, a tebi ću u posetu da dođem sa bušnom kesom, a ti malo evociraj uspomene!!!
И не желим да знам шта лижете ви који жваћете дуван лололо
+++