Gljiva

Lik koji po ceo dan sedi u kući. Isterati ovakvog iz kuće ravno je podvigu krađe Mis Stepojevca pored pijanog Ere na Vijagri.

Posle izvesnog vremena, kretanje mu se sve više ograničava na jednu prostoriju u kući. Počinje i svetlo da mu smeta, prozor sve ređe otvara, u sobi se mešaju mirisi polusatrulele hrane, Gljivinog znoja, duvana i alkohola, pa u sobi postaje neizdrživo bilo kome, sem Gljivi, koji je mikroklimu svog boravišnog prostora prilagodio svom unutrašnjem stanju.

Ukoliko dotični poseduje i kompjuter sa jakom vezom prema Internetu, više neće ni da se bori, niti da razmišlja da li je baš normalno da o vremenu saznaje isključivo preko aplikacije na mobilnom, a da vidi da li je veče ili dan tek kada pogleda na sat.

Jedini lek je naći mu razonodu koja poseduje puls i telesnu temperaturu, prirodne obline u tri dimenzije, i nema bilo kakvih kontrola ili dugmića. Sve ostalo Gljivu razdražuje do te mere da još više žali što stvarno nema one natprirodne moći, pa da kritičara sprži munjama ko što tamani one nebrojene protivnike po igricama.

- Đe si, Đenis, jesi to tii? Pa šta je to trebalo da se desi, pa da ti izađeš iz kuće? Nemoj samo dugo, Sunce i čist vazduh deluju loše na tvoje spore i na to aristokratsko bledilo!
- Ma pusti bre, ništa me ne pitaj! Moram do igraonice neke brzo... Čekam majku da primi platu, pa da mi uplati onaj brz Internet, a moram pod hitno da se nađem sa društvom na Netu, danas osvajamo zemlju Lorda Teribla! Sad je našla da se uvaljuje u kredite!
- Gljivo, poslušaj me, uzmi te pare za koje tvoja majka cedi krv za tvoj brz Net, uplati jednu dobru kurvu... Shvatićeš da ste i ti i Lord Teribl dijabole. Uplati posle i najsporiji Net, čisto da se pohvališ Lordu, da crkne od muke.
- E, nemaš ti pojma! Naš klan će da osvo... Kud i stado bre da pričam sa tobom! Gubim vreme, Sunce me ubi, a ti se praviš pametan! Aj zdravo bre!