Nepisano pravilo je da će svaki glumac, koji se za vreme uspešne glumačke karijere upusti u vode režiranja i pisanja scenarija sebi dodeliti najbolju moguću ulogu u kojoj će biti najhrabriji, najpravedniji, najmudriji, najjači, najbolji, najbrži na revolveru i najromantičniji lik sa najsmešnijim forama koji je ujedno i najbolji jebač i ima najveći ud.
Tačno je da će on najbolje interpretirati emocije koje je zamislio u scenariju i da je posao uglavnom dobro odrađen, ali nemoguće je ne primetiti izvesnu dozu narcizma.
Mel Gibson u filmu "Hrabro srce".
Klint Istvud u filmu "Gran Torino".
Dragan Bjelogrlić u serijama "Vratiće se rode" i "Senke nad Balkanom".
Silvester Stalone u filmovima "Rambo" i "Roki".
Posebna kategorije ove pojave je Radoš Bajić koji je u svakom svom projektu mrčio sve žensko što se pojavilo na ekranu.
To je izmislio Gojko Mitić sredinom swdamdesetih.