Pošalica na račun svog "praznog" ljubavnog života u situacijama kada ni napolju nije baš neko vreme za pohvalu.
- "Matori, majke ti, je l' ti nije hladno tako u kratkim rukavima?"
- "Ma nije!"
- "Što, greje te ljubav?"
- "Aha... greje me ljubav... prema otadžbini!"
Ево, Чича, исправљено... мада генерално није имало никакв национални контекст, али ајде да ти не боде очи, видим да ти је стало :)
Не разумем, искрено. :/
Већ извесно време се бавим лексикографијом и волео бих да ми неко објасни зашто није океј домовина, а океј је отаџбина, онако са семантичке тачке гледишта. Изгледа да знате нешто што ја не знам. 0_o
Ja kad sam bio mali, domovina je koliko se sećam bila validan izraz za zemlju u kojoj živiš. I ovu izreku znam baš kao takvu.
Medjutim zbog svega što se dešavalo poslednjih 20-ak godina, pretpostavljam da ljudi imaju odredjenu vrstu animoziteta zbog putovnica, domovnica i sl., dok otadžbina ima onaku tradicionalnu srpsku vrednost.
U leksikografiju se iskreno ne razumem.
A i možda ti Čiča ovo bolje objasni.
''Medjutim zbog svega što se dešavalo poslednjih 20-ak godina, pretpostavljam da ljudi imaju odredjenu vrstu animoziteta zbog putovnica, domovnica i sl., dok otadžbina ima onaku tradicionalnu srpsku vrednost.''
Ја мислим да је то чис' просеравање. :)
А и домовина је лепша реч. Милозвучнија. Нема 'џб'. :)))
Џими, свако има право на своје мишљење. Не смета ми домовина (поготово не зато што мислим да је хрватски израз, јер то је по мом мишљењу исти језик), само више волим реч отаџбина, можда сам традиционалиста, иако сам себе тешко "укалупљујем".
Džimi ja gore napisah "pretpostavljam"... meni je što se konkretno ovog izraza tiče, prilično svejedno... tako da sam promenio jer me je čovek zamolio, a ne iz nekih sad velikih ubedjenja.
цитирам Хрвата Живка Кустића:
"Једва смо дочекали проглашење блаженим др. Ивана Мерца, великог вођу хрватске католичке младежи - којем је мајка Жидовка, а отац Аустријанац.
Но, и Владко Мачек је подријетлом Словенац, чак су и Степинци с тих страна дошли. Све су то искрени Хрвати без којих не би било сувремене хрватске националне свијести. Хрватска очито није у крви, него у свијести припадности овом народу, овој култури, овој домовини. И није то фикција него најстварнија стварност. Зато немамо отаџбину - по подријетлу - него домовину по заједништву. Зато је сваки нацизам проклет и безбожан, а домољубје Божји благослов.
Било би погрешно омаловажавати подријетло, али је погубно од домовине правити отаџбину у којој би се домовница давала након испитивања крвних зрнаца."
Али Фарук Бисер: "домовина је тамо гдје ти је дом, кућа, а отаџбина одакле су ти родитељи"
Укратко прво да нагласим да нисам шовиниста никада био нити ћу бити...живим у таквој средини која је доста мјешана по питању "нације" и то ми никада није био проблем,чак штавише сматрам да сам тиме на неки начин и испред осталих...за католички Божић идем код другарице која га слави,за Рамазан такође идем код друга који га прославља,на славу ми долазе и Хрвати и Муслимани,бака ми је у Хрватској,мада је била и протјерана,и свашта нешто доживљавала од паљења куће па надаље,имам доста добрих познаника горе-Хрвата,и никада их нисам гледао другачије....
Али себе сматрам патриотом,па самим тим ми на неки начин тај термин домовина не иде никако у уши,првенствено због тога јер је он скован за некога ко није имао државу већ је вазда био вазал ево нпр Хрвати су Аустроугарску звали домовином јер су ту живјели,па онда и Угарску,па онда и Француску,па Далматинци су Венецију звали домовином,па онда и Југославију (због чега мислите да се у старој Југи у великој већини случајева употребљавао термин домовина а не отаџбина?!)...зато јер домовина означава нешто гдје си ти рођен,нпр рођен си у Паризу,Француска ти је домовина,али Србин си и твоји стари су дошли у Париз али су из Србије и ти знаш да си из Србије,па ти је Србија зато Отаџбина...термин отаџбина показује генерацијску везаност за један дио територије или земље.....
Зато је много прикладније љепше и правилније у сваком тренутку и на сваком мјесту користити ОТАЏБИНА или ОТАЧАСТВО....
Јел` довољно или требам још писати?
Нема то везе са животом, Чича. Отаџбина и домовина су апсолутни синоними и не треба бити буквалиста и стриктно везивати те именице за именице ''дом'' и ''отац''. Тако језик једноставно не функционише.
е јебига Џими...не конташ па да га је*еш...дом ти може бити свугдје гдје се настаниш тј домовина...а отаџбина је нешто за шта си везан ментално,физички и крвно...ја Србију никада нећу назвати домовином већ смао и једино отаџбином...моја земља је РЕпублика Српска али моја отаџбина је Србија...
Da li je cudno to sto tu foru nigde nisam cuo a iskoristio je vise puta? Kolike su sanse da nesto smislim i koriste svi? Ili svi ljudi isto razmisljaju? :) +