U sred noći probudi te neobjašnjiva potreba. Ustaješ zbunjen i bunovan iz kreveta, zamućenim pogledom tražiš papuče ali ih ne nalaziš pa odustaješ od njih i izlaziš iz sobe bos. Nejasna misao o potrebi odlaska u toalet pliva površinom mutne vode koju nazivaš svešću boreći se za opstanak sa potrebom da se nešto prezalogaji... odlučuješ se za ovu drugu i krećeš ka kuhinji. Na pola puta, u dnevnoj sobi nalećeš na minsko polje koje su ostavili mali ljudi koji žive u tvom stanu i shvataš da si napravio tri greške u koracima.
Jebem ti glupe papuče i budalu koja ne pali svetlo kad ustaje! I za koji kurac idem da jedem u sred noći! Trebalo je samo da odem da pišam i da se vratim na spavanje.
Lego kocke...savršene za ravne roditeljske tabane.